Заштитимо Јадар и Рађевину 🇷🇸

Шта је Министарство рударства и енергетике перфидно прећутало и задало аутогол?

Поводом захтева са синоћњег протеста на Теразијама где је тражено да се уведе мораторијум на „уговоре за геолошка истраживања и рударење“, огласило се једно од најлажљивијих министарстава свих светова – Министарство рударства и енергетике Републике Србије (МРЕ). Наравно, искористили су то што организатори протеста не знају ништа о управном праву па су их одмах поклопили тиме да не постоје уговори о геолошким истраживањима. Очекивано, него да видимо шта су прећутали док се у јавности праве да је „све по закону“.

Врло вешто су навели да је пре издавања одобрења за геолошка истраживања потребно прибавити услове Завода за заштиту природе и Завода за заштиту споменика и ту су стали. Случајно су „заборавили“ сагласност Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде зато што одлично знају да геолошких бушења НЕ СМЕ БИТИ на шумском и пољопривредном земљишту без сагласности ресорног министарства да се то земљиште може користити у непољопривредне и нешумске сврхе. Закон о рударству и геолошким истраживањима (ЗОРГИ) πο по којем ради МРЕ је само део слагалице коју треба сложити да би се геолошка истраживања могла вршити, али ЗОРГИ није и не може бити надлежан за пољопривредно и шумско земљиште. Баш зато имамо Закон о пољопривредном земљишту и Закон о шумама. Није ли чудно да то не зна ни будући народни посланик и најпознатији српски пољопривредник, Златко Кокановић? Пуних 17 година боравка Рио Тинта у његовом селу није знао да на пољопривредном земљишту не може ништа осим пољопривреде да се ради без пренамене земљишта или сагласности? Па сваки сељак у земљи зна да на њиви не може да зида кућу. Осим у случају када им паре и ваучери Рио Тинта изазову селективну амнезију. Апсолутно нам „није“ јасно зашто се толика локална удружења на свом терену не баве сваким издатим решењем и документом.

МРЕ ћути да је управо због тога што Рио Тинто није имао ове сагласности, по пријави „Заштитимо Јадар и Рађевину“ покренут инспекцијски надзор као и о томе да је из истог разлога, опет по нашој пријави, покренут инспекцијски надзор над Konstantine Resources за Бобију. Управо поводом наше пријаве за Бобију и по изласку на терен рударског инспектора, је МРЕ по први пут у допису који је потписао инспектор Соколовић, навело:

„Одобрења надлежног министарства за примењена геолошка истраживања НЕ ОСЛОБАЂАЈУ надзираног привредног субјекта да прибави неопходна одобрења од других надлежних органа ако су му у складу са законском регулативом, потребна за вршење поменутих истраживања и у обавези је да се придржава позитивне геолошке праксе.“

Овим је МРЕ по први пут признало да ЗОРГИ није и не може бити једини закон којим се регулише извођење геолошких истраживања. Ово је требало да стоји у њиховом саопштењу о захтевима са протеста, али је ово такође требало да знају и вајни борци и то након дугих седам (додуше, како за кога) година борбе.


Слободно ви из МРЕ можете да глумите стручност преко ваших политичких спаринг партнера, али нас не можете да заварате. Ако сте мислили да сте завршили посао тако што сте исмејали нестручно састављене захтеве протеста, варате се. То што они који траже мораторијум не знају закон, не значи да смо ми на терену слепи, глуви и луди. Ваша решења за геолошка истраживања су некомплетна, процедурално шупља и падају чим се загребе испод површине и провери намена земљишта на ком се изводе радови.

Увидом у законе и досадашњу праксу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, јасно је да овакве сагласности за геолошка истраживања нису издаване и не могу се издати, Закон о пољопривредном земљишту уопште не предвиђа правни основ за давање сагласности за геолошка истраживања на обрадивом земљишту. Шах-мат.

Марија Алимпић
Заштитимо Јадар и Рађевину

Не липши магарче до избора

Синоћ је одржан протест у организацији СЕОС-а, Не дамо Јадар и других еколошких удружења „којим траже мораторијум на све уговоре које је држава закључила у вези са истраживањем и рударењем док се ти уговори не преиспитају“ (цитат са Н1, линк у коментару).

Шта није у реду са овим захтевом? Идемо редом.

Не постоје уговори за геолошка истраживања. Геолошка истраживања се покрећу решењем о одобрењу за геолошка истраживања које издаје Министарство рударства и енергетике (МРЕ). Само то одобрење није уједно и дозвола да компанија забуши тек тако. Кад је у питању пољопривредно и шумско земљиште, потребна је и сагласност Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде да се пољопривредно и шумско земљиште може употребљавати у непољопривредне и нешумске сврхе. Ову сагласност, која је неопходна, није имао ни Рио Тинто и зато се по пријави „Заштитимо Јадар и Рађевину“ води поступак при Министарству пољопривреде по службеној дужности и то је прави разлог због ког је Рио Тинто наврат-нанос уклонио површинске делове бушотина. Након што смо утврдили да ни компанија Konstantine Resources нема ове сагласности за истраживање на Бобији, поднели смо још један захтев по ком је над овом компанијом покренут инспкецијски надзор Министарства пољопривреде. Ево да разумете како се веома лако утврђује да компанија нема све што треба да има да би могла да изводи геолошка истраживања. Наравно, ту има још документације: услови Завода за заштиту природе Србије, Завода за заштиту споменика итд. али нећемо тим детаљима сада затрпавати објаву, само ћу, за сваки случај, додати још и да чак и када би компанија имала све неопходне сагласности, власник парцеле није у обавези да дозволи истраживање.

Када они који састављају захтеве не користе тачне називе управних аката из Закона о рударству и геолошким истраживањима, отвара се простор да се цела иницијатива дискредитује као нестручна. Пошто иза ове иницијативе стоје најбољи од најбољих, како сами себе представљају, сам интелектуални крем и ко све не, тешко је поверовати да је у питању случајност, неупућеност или површност, мада чак и када би то био случај, не може се узети као олакшавајућа околност. Додајем и да ликови попут Кокановића, Браловићке и сл. тврде да се овом проблематиком баве „шест-седам“ година (да не помињем разлоге за предозирање њихових активности у годинама), што је посебно занимљиво када се de facto зна да је 2019. године, дакле пре седам година Златко Кокановић потписао захтев којим тражи од Рио Тинта већу цену за имање, а Браловићка која се накнадно из Прањана укључује у Јадар и Рађевину, при чему о самом пројекту „Јадар“ не зна основно, као нпр. да се пројекат протеже и у Рађевини. Дакле, генијални кандидати СЛ не знају да се геолошка истраживања спроводе на основу решења о одобрењу које једнострано доноси МРЕ, а не на основу некаквог уговора. Да ми сачекамо још шест-седам година да ви изучите материју, оверите мандате, решите животне проблеме па да се опет играмо? Ево, трчимо.

Истовремено, народу се пласира прича да ће некакав декларативни, правно неодрживи мораторијум да реши проблеме и све заустави. Неће. Мораш да се мрднеш за свој локал и све сам урадиш или се спреми за рудник. Права борба не захтева политичке пароле, већ будно око, мукотрпан, прецизан и стручан рад на сваком појединачном решењу и локацији. Када они који претендују да буду алтернатива и водећа политичка снага, праве овакве фундаменталне „грешке“, свако коме је до истине стало, мора да се запита да ли се ради о потпуном недостатку стручности упркос логистици и ресурсима којима располажу или се ради о свесном фингирању борбе зарад политичких поена пред изборе и то на рачун теме која је за нас на терену питање опстанка.

Појам мораторијума је промашен термин када су у питању већ издата решења. Мораторијум је привремена обустава на одређени временски период и по својој природи мораторијум не укида и не поништава већ постојеће управне акте што одобрење за истраживања јесте. Мораторијум, дакле, не укида дозволе, он их само тренутно „замрзава“ и по истеку мораторијума, компанија наставља где је стала. Зато смо били и против мораторијума на, тада укинут, пројекат „Јадар“ када су то тражили Саво Манојловић и Драгана Ђорђевић.
Када је решење о одобрењу за истраживања већ донето, оно се не ставља под мораторијум већ се услед незаконитости или неиспуњавања прописаних услова, поништава и укида, а одговорна лица процесуирају у складу са законом. Уместо да се захтева доследна примена закона, инспекцијски надзор и поништавање незаконитих аката на основу конкретних пропуста, овде се тражи политичко-правна конструкција која у управном поступку једноставно не постоји. Не само да се скреће пажња са конкретних правних лекова, него се на овај начин издата одобрења легализују јер ако тражиш мораторијум на нешто, ти онда аутоматски признајеш то нешто као легално. Када се на издату дозволу која је од почетка пуна процедуралних и материјалних недостатака стави мораторијум, тиме се амнестира незаконитост рада државних органа и компаније, компанији се купује време. Ако према незаконитом акту тако поступамо, ми му на тај начин индиректно дајемо пун правни легитимитет уместо да се незаконита решења сад и одмах укину.
За разлику од мораторијума, поништавање решења због неиспуњавања услова и кршења закона трајно укида дозволу, али и правни основ за одштету.

И немој да спинујеш и мрштиш се што износим истину, Јадар, Рађевина и Србија су изнад СНС, али и ове гомиле средовечних који немају блама да се зову „студентска“ листа. Указивање на грешке и „грешке“ није напад ни на кога, већ одбрана борбе која мора да остане чиста. Та борба за здраву животну средину и опстанак није смела да постане политичка одскочна даска ни за кога и коцкарски улог, а постала је захваљујући само и искључиво народу, односно делу народа који је то све подржао. Указивање на недоследност и правни промашај није подршка режиму, већ доследност: захтевање одговорности, знања и поштења од сваког ко се усуди да говори у име народа и терена. Политикантска етикета да „ако критикујеш СЛ или опозицију, сигурно подржаваш СНС“ јесте најјефтинији и најбеднији покушај да се утиша свака стручна принципијелна критика и брига нас онолико шта ће ко да каже.

Када видим ко делује локално под називом „студенти“, много тога ми је јасно, ево нпр. у Крупњу „студенти“ би да донесу промену на леђима ГГ чији је лидер у Љубовији пред Вучићем пристао на рудник, био СНС председник скупштине, а накнадно смо документовано утврдили и да је лично за потребе Рио Тинта прекршио закон, а други члан те исте ГГ два пута гласао да Дом здравља у Крупњу прихвати донацију Рио Тинта. Они који су помислили да је „добар политичар“ уједно и бесрамна лопужа, а све представљајући се као пријатељи, чешаће се и где их не сврби, али ће бити касно јер време флеке, ипак, не вади.
Као што знамо шта су кадри ликови са СНС листе и нису никад били и неће бити наша опција, тако исто знамо шта су радили и поједини ликови са СЛ листе и то нам је сасвим довољно и уз кокице ћемо гледати како то полако сви сазнају. Шта? Не гледајте у мене, ви сте подржали искључивање сваке треће опције, чуј подржали - уценили, наредили, забранили, па је ред да понудите и решење.
Ми смо мирни, рудника неће бити, знамо како. Иза нас стоје резултати, а не жеља за функцијама и може нам се да кажемо како јесте, изнесемо ставове и крајње је време да ово друштво сазри бар у домену истинске слободе говоре и мисли.

Марија Алимпић
Заштитимо Јадар и Рађевину

🇮🇷📂 За 24/7 информације о рату у Ирану, истражите наш ексклузивни каталог канала на српском језику! 📢

Занима вас сва пометња на Блиском истоку? Припремили смо за вас посебан каталог канала на српском језику!

Било да тражите детаљне анализе, најновије вести или стручне увиде, наш каталог има све што вам треба.

👉 ДОДАЈ КАНАЛЕ

Ако сте заинтересовани да постанете део овог каталога, контактирајте нас директним порукама @geopolitics_prime

Красава, Рађевина
13.09.2026.
"Заштитимо Јадар и Рађевину"

t.me/radjevina

Поред Драганиног инсистирања на мораторијуму (од 20 година) у тренутку када је пројекат већ био укинут, а у сарадњи са Савом Манојловићем, њених стручних јавних исказа које је после сама мењала, највећи проблем за нас је било сазнање да је Драгана Ђорђевић у истом периоду када је сарађивала са нама и говорила на нашим протестима, радила као саветник Зоране Михајловић - пуних 13 месеци, у периоду од 01.12.2020. године до 31.12.2021. године. Након што је овај уговор јавно објављен у медијима и након што је Драгани пало на памет да се на суду жали што нећемо да се играмо са неким ко се играо са Зораном (полако, Драгана, стилске фигуре, не скачи одмах), затражисмо од Министарства рударства и енергетике да нам доставе те извештаје које је Драгана по уговору била у обавези да им достави. Овако добродушни какви јесмо, помислисмо да је Драгана можда, ипак, то све урадили жртвујући се како би у министарству остао писани траг једног стручњака да је отварање рудника литијума и бора погубно по животну средину и то све лепо стручно објашњено. Кад ми тамо, а оно – ћорак. Ништа. Нула. Кажу у одговору (а уверите се на слици) да немају нити један једини извештај Драганин. Још кажу да уговор није продужен јер је престала потреба, што донекле и јесте, јер уговор је трајао све до укидања самог пројекта. Не хтедоше рећи колико је државу коштало Драганино невидљиво стручно мишљење, али то је већ било објављено у медијима.

За потпуно разумевање препоручујем да прочитате цео текст на линку у коме има још занимљивих података https://telegra.ph/ZORKINE-BA%D0%88KE-DRAGANINI-DNEVNICI-I-MILION-NARODNIH-DINARA-09-12

🇮🇷📂 За 24/7 информације о рату у Ирану, истражите наш ексклузивни каталог канала на српском језику! 📢

Занима вас сва пометња на Блиском истоку? Припремили смо за вас посебан каталог канала на српском језику!

Било да тражите детаљне анализе, најновије вести или стручне увиде, наш каталог има све што вам треба.

👉 ДОДАЈ КАНАЛЕ

Ако сте заинтересовани да постанете део овог каталога, контактирајте нас директним порукама @geopolitics_prime

Као што сте видели, у првом делу приче сам вас упознао са неким од најбитнијих ликова мада ће их бити и у овом другом делу, од којих неки нису само „бивши“ чланови СНС-а већ врло садашњи и прилично позиционирани, тако да ће о њима и „бившима“ тек уследити једна документована прича.

Цео текст на линку https://telegra.ph/PLACHKO-PLACHE-SPADAЈU-MU-HLACHE-II-DEO-09-11

Ja бих то ипак назвао организовањем атентата, Милоје је био тада важна илити ВИП персона и политичар, из владајућег естаблишмента, у успону а наручиоци атентата важни директори у Крупњу, обрачун у фамилији, шта друго.
Можда се једног дана сними и четврти наставак филма „Кум“, овог пута посвећен Рађевини са освртом на село Костајник, како ме само име подсећа на оно сицилијанско.
Да село Костајник није случајно поменуто у овој причи сведочи и чињеница да су из тог села поникле неке још увек актуелне важне личности (ко се сети, сети се, нисам ни ја дужан баш за све), осим тога Костајник је село са највише полицајаца. такорећи то је, после Сремске Каменице, други регрутни центар српске полиције.
С обзиром на напред наведене чињенице стварно ми није јасно како овај случај није решен.
После нерасветљеног убиства Кенедија и тунгуске експлозије тврдим да је ово највећа тајна савременог доба.

Цео текст на линку https://telegra.ph/PLACHKO-PLACHE-SPADA%D0%88U-MU-HLACHE-09-09

Данима слушамо и гледамо пљување мањине не само по часном генералу Ратку Младићу и његовој породици него по свима нама, Србима са обе стране Дрине. Ова грађанезерска мањина је саму себе убедила да је боља, чистија и вреднија као да би сви ми други заиста величали било чија убиства и злочине. Истина је потпуно супротна, Ратко Младић није никакав злочинац и није починио никакав геноцид (ено вам га у Гази ако вам је стало, а пре тога над Србима и то више пута) и ми то добро знамо, зато га и сматрамо херојем, јер је дао све што је имао да одбрани свој народ, дао је дете, породицу и самог себе. Свесно. Спасао је сваког цивила ког је могао међу којима је било Срба, муслимана и Хрвата. О свему томе постоје бројни докази. Докази о тзв. геноциду су сви до једног мањкави, нема их. Циљ ове објаве није понављање онога што знамо сви ми који хоћемо да знамо истину, него јаван одговор бесрамној мањини са почетка објаве. Зашто да се ћути на све то усред Србије? Они, дакле, верују да су само они нормални и исправни, а ми сви луди, зли, покварени и жељни било чије смрти. И ми те увреде слушамо данима не само са светских медија, него и са Н1, Данас-а и шта већ овде има. Да ли сте ви, не-знам-како-да-вас-назовем, свесни да сваки дан вређате нас који смо већина, који овде живимо, чија је ово земља? Да нас сваки дан изнова и изнова називате геноцидним само зато што смо Срби и јавно износимо истину, да сте нам се згадили за вјеки вјеков? Да ли себи у огледало признате да то радите, иако знате да није истина, зато што вас неко плаћа да то радите?
Кукате што српску омладину васпитавају родитељи, бабе и ђедови. А ко треба да их васпитава? Хилари Клинтон? Тони Блер? Насер Орић? Динко Грухоњић? Ана Брнабић? Ви са Ндх1? Ха.

Пазите ви њих, ту нашу квази бољу Србију, неће да се одрекну ниједног летовања, ниједне кафе, шопинга, неће да се одрекну безвизног режима и истовремено на смрт замерају Србима што нису хтели да се одрекну живота онда када су већ били гурнути у рат, не својом вољом и жељом. Као да рат на овом мучном свету фабрикују Срби, па нам се сме замерити? Ништа нисте створили и никад ништа нисте дали, не дате ни свој вишак, а камоли да сте некад за опште добро дали оно мало што имате, зато ви никад нећете моћи да разумете шта значи у рату кад су сви против тебе сачувати своју земљу и народ и то платити личном жртвом, једином ћерком, јединим животом, једином породицом, слободом...

Зар не видите да не можете ништа, да се само замерате народу и бламирате, а тако сте уверени у своју памет?

Подједнако је бедан покушај режима да уграбе политичке поене сада, али не да вам се. Није смео Вучић на сахрану, али није смео ни да такне у њу. Ово што данима гледате и посебно данас је права народна почаст и сахрана, десетине хиљада људи који иду километрима за нашим ђенералом кога нисмо могли да сачувамо од убица, али можемо да га сахранимо како доликује, да цео свет гледа и не верује да Срби и даље постоје, усправне кичме па макар нам било задње.

Од пљувача гори су само ови што ћуте да се не би замерили „пленумима“ , њихова посланичка места су важнија од одбране српске части.
Ви који мислите да не знате на коју ћете страну, све вам је доступно, мозак имате, Срби опет живе велике, историјске тренутке иако боле и велика је штета не бити тога свестан и то је само ако не желите да будете свесни. Зар је сав овај народ данас на највеличанственијем скупу модерне српске историје, луд? Зао? Покварен? Ови одрасли људи који плачу као мала деца?

Не бојте се, тако је добро бити Србин. Скупо, али добро. Не дајте да вас они који су нас вековима убијали, отимали земљу и лажно нам судили убеде у супротно. То су исти они који нас и данас убијају пљачком, неправдом, исти они који хоће да нас потрују рудницима.
Нисмо ми оно што о нама кажу уистину највећи светски злочинци. Знамо ми ко смо. Има овде још Савине духовне деце и Лазареве и Милошеве и Мишићеве и Степине и коначно, Младићеве.

Марија Алимпић
t.me/radjevina

ЗАВЕТ ВЕЧНОСТИ У РАЂЕВИНИ, ФРЕСКА КОЈА ПРЕВАЗИЛАЗИ ЗЕМАЉСКЕ СУДОВЕ

Док су се годинама исписивале хиљаде страница фингираних пресуда у канцеларијама ђавољих адвоката, у срцу наше Рађевине, у цркви у Красави, тихо је истрасиран један сасвим другачији, узвишени траг. На зиду светог храма, међу иконама и фрескама, осликан је лик српског ђенерала Ратка Младића, захваљујући свештенику Горану Вујанићу, а за време владике Лаврентија. Овековечен је наш ђенерал за живота.

Није случајност да се фреска налази баш овде, у Рађевини, земљи која кроз векове чува своју непоколебљиву веру и заветну свест. У нашој православној традицији, ставити једног војсковођу на живопис за његовог земаљског живота није проглашење за светитеља, нити канонско приписивање безгрешности, већ чин најузвишеније народне и црквене благодарности ономе ко је стао у одбрану кућног прага, жртвеника и рода. Младићев лик на зиду јесте сведочанство народа и Цркве да је његово дело препознато као хришћанска врлина, врлина жртвовања за ближње. Ова фреска је порука вековима који долазе: „Овај је човек сачувао наш род, одбранио наш крст и задужио наше потомство.“
То је тренутак у коме се древна античка арете, она праисконска, витешка врлина и неустрашивост, преображава у хришћански подвиг. Људски закон, променљив, пролазан и често подређен поганим силама овога света, покушао је да изрекне своју последњу реч, али је Рађевина одговорила позивањем на виши, вечни и божански закон који је утиснут у биће нашег народа и тај исти одговор пружа сав српски народ данима, свом силом свога бића.

Фрескописањем у храму, земаљско дело Ратка Младића извучено је из дневнополитичког кала и преведено у простор Литургије. Докле год у цркви у Красави гори кандило и докле год се узноси молитва, његов лик присуствује сабрању пред лицем Самога Бога, заједно са светим ратницима нашег рода.
Они који су мислили да су му пресудама одредили место у историји, превидели су да је у Рађевини његов лик већ био запечаћен тамо где земаљски параграфи не допиру. Има ли лепшег примера да се земаљске заслуге за одбрану свог народа утискују у меморију Цркве и народа која не заборавља?

Гледам ових дана, морам признати са не тако малом дозом пријатности, како се сви покушаји сумасишавших мрзитеља васколиког православног српства и хонорарних радника разних епштајна да запечате клевете, разбијају о чврстину наше воље и снагу Истине коју носимо у срцу као таласи о стене, и осећај је епски добар. Ко би рекао да ћемо ми, Срби, после толико недаћа, неправде и зла, опет доживети овако велике тренутке, ма колико истовремено болели? Заиста, чудни су путеви Господњи.
И гледам са осмехом како бацате милијарде на пропаганду, а не знате да је генерал Ратко Младић већ више од деценије уписан у вечност у нашој Рађевини. Узалуд вам печат кнеза овога света, Христова је задња. Џабе милијарде и белосветски судови, српска га је земља пригрлила, а Небо примило! Васкрсао си у срцу народа, ђенерале!

Марија Алимпић
t.me/radjevina

🇮🇷📂 За 24/7 информације о рату у Ирану, истражите наш ексклузивни каталог канала на српском језику! 📢

Занима вас сва пометња на Блиском истоку? Припремили смо за вас посебан каталог канала на српском језику!

Било да тражите детаљне анализе, најновије вести или стручне увиде, наш каталог има све што вам треба.

👉 ДОДАЈ КАНАЛЕ

Ако сте заинтересовани да постанете део овог каталога, контактирајте нас директним порукама @geopolitics_prime

У сусрет још једном срамном догађају у Београду, најављеном за сутра, делимо текст објављен у септембру 2022. године. Од тада се мало тога променило, све што може у Београду, у унутрашњости Србије изгледа да, ипак, не може.

https://politicki.rs/kolumne/momcilo-alimpic-sta-je-sa-mojom-slobodom-i-sa-slobodom-da-se-branim-od-vas/

На раскршћу земаљских параграфа и вечних закона, између хартије империјалистичких, терористичких канцеларија и живе земље коју треба сачувати, стоји истина коју никакви лажни судови не могу поништити: Срби су имали, имају и увек ће имати право на одбрану, на живот и на постојање, а њени хероји право на достојанство.
Након скоро две и по хиљаде година, у времену дигиталног нереда, Срби живе Софоклову Антигону. Трагичну, тужну и истовремено ванредно узвишену.

Античка грчка етика, од Хомерових епова до Софоклових трагедија, не познаје бирократске декларације ни привремене политичке конструкције. Стари Грци су добро знали разлику између номоса, променљивог, често корумпираног људског закона, и физиса, вечног, божанског и природног права. Вечни, неписани закон који на крају све поравна. Право на одбрану сопственог дома, деце, река, брда и гробова не даје се у туђинским судницама, нити се у њима може укинути. Тај праисконски закон утиснут је у само биће и исти је онај због ког Антигона изговара бесмртне речи да се неће покорити декрету властoдршца, јер слуша законе који не живе од јуче или од данас, већ вечно.

Упркос свему и свима, претњама (мада, она да нам нема места у ЕУ звучи као награда, а вала смо је и заслужили), кривичним пријавама, пропаганди у коју су уложени милиони и милиони, ми смо у немогућим условима успели да сачувамо Истину иако смо очајно пали на тесту 2000. године, као и много пута пре, али и после. Сачували смо је јер смо знали да се завет не продаје за мрвице са империјалистичког стола, да је земаљско за малено царство, а Истина је налазила пут кад год би лаж помислила да је победила.

Данас када нам се ђенерал враћа у ковчегу, ми живимо ништа друго до победу Антигоне над земаљском силом, тријумф заветног права над административним пресудама. Судбина трагичног хероја, оно што су Грци називали пати матос (πάθει μάθος), учење и узвишење кроз патњу, никада није била лака. Закони, правне формалности и политичке декларације савременика су пролазни, мењају се са променом односа снага међу империјама и спремају за заборав. Оно што је беда за световне судије, за историју је прочишћење, катарза. Чин повратка у сопствену отаџбину враћа ствари у њихов природни поредак, прах се враћа земљи коју је бранио, а судбина прелази из руку земаљских писара у живот вечни.

Тамо где је античка етика застала пред капијама Хада, мирећи се са памћењем као једином трајношћу, уздиже се наше Православље. Тај прелаз не тече глатко и није јефтин, него је суров, узвишен пут претварања материје у дух, чему је читавог живота тежио и о коме је писао Никос Казанцакис. Казанцакисов критски дух зна да је човеково тело бојиште и да херој није онај који је поштеђен рана, већ онај који кроз сопствено распеће пропушта Божанску светлост. Као што су то знали цар Лазар и Мајка Југовића и хиљаде оних који су нам, припадношћу српском роду, учинили част . За оне који гледају само очима прашине, ковчег је крај, а политичка пресуда је пораз. Међутим, за свест израслу на Косовском завету, ковчег није гроб, већ колевка за вечност, а распеће тек увертира у Васкрсење.

Земаљске декларације ће иструнити заједно са хартијом на којој су написане, институције и писари постаће безимена прашина у аналима историје, али оно што је дато ради правде, живота, родне груде и народног памћења, остаје сачувано у Ономе који је рекао да је Васкрсење и Живот. Зато овај Повратак није покопавање, већ садња. Садња семена у српску земљу из ког израста непоколебљива вера да ниједан чин одбране свога рода није био узалудан и да последњу реч никада не води чекић хашког и других џелата, него Васкрсна Светлост. Зато је панични страх слугерања кнеза овог света, потпуно разумљив и оправдан.

Ратко Младић јесте српски херој, а ми срећни што смо га таквог имали. Нечим смо га, ипак, заслужили. Док чиновници састављају своје последње извештаје, ђенерал улази у строј оних који се не сахрањују, него памте и живе вечно.
Живеле Република Српска и Србија!
Христос васкрсе, ђенерале!

Марија Алимпић
Заштитимо Јадар и Рађевину

Скоро да нема краја понудама нашем јунаку, такорећи Исусу наших дана.
Разлика је само што прави Исус нити је шта тражио, нити му је ко шта давао, за разлику од нашег из Горњих Недељица.

Некако ми је наслов превише прозаичан па се надам да ће бар сам текст лепршати од занимљивости и пикантерија, јер главни ликови су стари знанци из „Не дамо Јадар“, СЕОС-а и наравно. „студенти“.

Цео текст на линку https://telegra.ph/NEKOME-RUDNIK-LITI%D0%88UMA-I-DEPONI%D0%88A-A-NEKOME-BOGAMI-TRAKTORI-%D0%88UNICE-POSLANICHKO-MESTO-09-02

Покренут је ванредни инспекцијски надзор над компанијом Konstantin Resources по пријави Удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“, након што је кроз Захтев за информације од јавног значаја стигла званична потврда од Управе за пољопривредно земљиште и Управе за шуме Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, да овој компанији никада није издата сагласност да пољопривредно и шумско земљиште користи у непољопривредне и нешумске сврхе. Са црно-на-бело доказима о незаконитом извођењу геолошких истраживања, овај правни притисак директно разбија заштитни балон иза ког се годинама скрива иста спекулативна мрежа, на челу са босанско-аустралијским бизнисменом Милошем Бошњаковићем. Где си бре, Милоше, од кад те није било? Кад сам већ код овог инспекцијског надзора, да нагласим да, иако Општина Љубовија располаже инспекцијским службама, ништа нису предузели него смо захтев Министарству упутили ми из Крупња и Лознице и доставили доказ према коме је Министарство морало да покрене инспекцијски надзор по службеној дужности.

Више о свему и старом "јунаку" рударских трилера нашег региона, Милошу Бошњаковићу, прочитајте у тексту на линку
https://telegra.ph/Milosh-Boshњakoviћ-u-napadu-na-planine-gde-ni-Hitler-niјe-uspeo-08-29

🇮🇷📂 За 24/7 информације о рату у Ирану, истражите наш ексклузивни каталог канала на српском језику! 📢

Занима вас сва пометња на Блиском истоку? Припремили смо за вас посебан каталог канала на српском језику!

Било да тражите детаљне анализе, најновије вести или стручне увиде, наш каталог има све што вам треба.

👉 ДОДАЈ КАНАЛЕ

Ако сте заинтересовани да постанете део овог каталога, контактирајте нас директним порукама @geopolitics_prime