ЗАВЕТ ВЕЧНОСТИ У РАЂЕВИНИ, ФРЕСКА КОЈА ПРЕВАЗИЛАЗИ ЗЕМАЉСКЕ СУДОВЕ

Док су се годинама исписивале хиљаде страница фингираних пресуда у канцеларијама ђавољих адвоката, у срцу наше Рађевине, у цркви у Красави, тихо је истрасиран један сасвим другачији, узвишени траг. На зиду светог храма, међу иконама и фрескама, осликан је лик српског ђенерала Ратка Младића, захваљујући свештенику Горану Вујанићу, а за време владике Лаврентија. Овековечен је наш ђенерал за живота.

Није случајност да се фреска налази баш овде, у Рађевини, земљи која кроз векове чува своју непоколебљиву веру и заветну свест. У нашој православној традицији, ставити једног војсковођу на живопис за његовог земаљског живота није проглашење за светитеља, нити канонско приписивање безгрешности, већ чин најузвишеније народне и црквене благодарности ономе ко је стао у одбрану кућног прага, жртвеника и рода. Младићев лик на зиду јесте сведочанство народа и Цркве да је његово дело препознато као хришћанска врлина, врлина жртвовања за ближње. Ова фреска је порука вековима који долазе: „Овај је човек сачувао наш род, одбранио наш крст и задужио наше потомство.“
То је тренутак у коме се древна античка арете, она праисконска, витешка врлина и неустрашивост, преображава у хришћански подвиг. Људски закон, променљив, пролазан и често подређен поганим силама овога света, покушао је да изрекне своју последњу реч, али је Рађевина одговорила позивањем на виши, вечни и божански закон који је утиснут у биће нашег народа и тај исти одговор пружа сав српски народ данима, свом силом свога бића.

Фрескописањем у храму, земаљско дело Ратка Младића извучено је из дневнополитичког кала и преведено у простор Литургије. Докле год у цркви у Красави гори кандило и докле год се узноси молитва, његов лик присуствује сабрању пред лицем Самога Бога, заједно са светим ратницима нашег рода.
Они који су мислили да су му пресудама одредили место у историји, превидели су да је у Рађевини његов лик већ био запечаћен тамо где земаљски параграфи не допиру. Има ли лепшег примера да се земаљске заслуге за одбрану свог народа утискују у меморију Цркве и народа која не заборавља?

Гледам ових дана, морам признати са не тако малом дозом пријатности, како се сви покушаји сумасишавших мрзитеља васколиког православног српства и хонорарних радника разних епштајна да запечате клевете, разбијају о чврстину наше воље и снагу Истине коју носимо у срцу као таласи о стене, и осећај је епски добар. Ко би рекао да ћемо ми, Срби, после толико недаћа, неправде и зла, опет доживети овако велике тренутке, ма колико истовремено болели? Заиста, чудни су путеви Господњи.
И гледам са осмехом како бацате милијарде на пропаганду, а не знате да је генерал Ратко Младић већ више од деценије уписан у вечност у нашој Рађевини. Узалуд вам печат кнеза овога света, Христова је задња. Џабе милијарде и белосветски судови, српска га је земља пригрлила, а Небо примило! Васкрсао си у срцу народа, ђенерале!

Марија Алимпић
t.me/radjevina