Не липши магарче до избора
Синоћ је одржан протест у организацији СЕОС-а, Не дамо Јадар и других еколошких удружења „којим траже мораторијум на све уговоре које је држава закључила у вези са истраживањем и рударењем док се ти уговори не преиспитају“ (цитат са Н1, линк у коментару).
Шта није у реду са овим захтевом? Идемо редом.
Не постоје уговори за геолошка истраживања. Геолошка истраживања се покрећу решењем о одобрењу за геолошка истраживања које издаје Министарство рударства и енергетике (МРЕ). Само то одобрење није уједно и дозвола да компанија забуши тек тако. Кад је у питању пољопривредно и шумско земљиште, потребна је и сагласност Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде да се пољопривредно и шумско земљиште може употребљавати у непољопривредне и нешумске сврхе. Ову сагласност, која је неопходна, није имао ни Рио Тинто и зато се по пријави „Заштитимо Јадар и Рађевину“ води поступак при Министарству пољопривреде по службеној дужности и то је прави разлог због ког је Рио Тинто наврат-нанос уклонио површинске делове бушотина. Након што смо утврдили да ни компанија Konstantine Resources нема ове сагласности за истраживање на Бобији, поднели смо још један захтев по ком је над овом компанијом покренут инспкецијски надзор Министарства пољопривреде. Ево да разумете како се веома лако утврђује да компанија нема све што треба да има да би могла да изводи геолошка истраживања. Наравно, ту има још документације: услови Завода за заштиту природе Србије, Завода за заштиту споменика итд. али нећемо тим детаљима сада затрпавати објаву, само ћу, за сваки случај, додати још и да чак и када би компанија имала све неопходне сагласности, власник парцеле није у обавези да дозволи истраживање.
Када они који састављају захтеве не користе тачне називе управних аката из Закона о рударству и геолошким истраживањима, отвара се простор да се цела иницијатива дискредитује као нестручна. Пошто иза ове иницијативе стоје најбољи од најбољих, како сами себе представљају, сам интелектуални крем и ко све не, тешко је поверовати да је у питању случајност, неупућеност или површност, мада чак и када би то био случај, не може се узети као олакшавајућа околност. Додајем и да ликови попут Кокановића, Браловићке и сл. тврде да се овом проблематиком баве „шест-седам“ година (да не помињем разлоге за предозирање њихових активности у годинама), што је посебно занимљиво када се de facto зна да је 2019. године, дакле пре седам година Златко Кокановић потписао захтев којим тражи од Рио Тинта већу цену за имање, а Браловићка која се накнадно из Прањана укључује у Јадар и Рађевину, при чему о самом пројекту „Јадар“ не зна основно, као нпр. да се пројекат протеже и у Рађевини. Дакле, генијални кандидати СЛ не знају да се геолошка истраживања спроводе на основу решења о одобрењу које једнострано доноси МРЕ, а не на основу некаквог уговора. Да ми сачекамо још шест-седам година да ви изучите материју, оверите мандате, решите животне проблеме па да се опет играмо? Ево, трчимо.
Истовремено, народу се пласира прича да ће некакав декларативни, правно неодрживи мораторијум да реши проблеме и све заустави. Неће. Мораш да се мрднеш за свој локал и све сам урадиш или се спреми за рудник. Права борба не захтева политичке пароле, већ будно око, мукотрпан, прецизан и стручан рад на сваком појединачном решењу и локацији. Када они који претендују да буду алтернатива и водећа политичка снага, праве овакве фундаменталне „грешке“, свако коме је до истине стало, мора да се запита да ли се ради о потпуном недостатку стручности упркос логистици и ресурсима којима располажу или се ради о свесном фингирању борбе зарад политичких поена пред изборе и то на рачун теме која је за нас на терену питање опстанка.
Појам мораторијума је промашен термин када су у питању већ издата решења. Мораторијум је привремена обустава на одређени временски период и по својој природи мораторијум не укида и не поништава већ постојеће управне акте што одобрење за истраживања јесте. Мораторијум, дакле, не укида дозволе, он их само тренутно „замрзава“ и по истеку мораторијума, компанија наставља где је стала. Зато смо били и против мораторијума на, тада укинут, пројекат „Јадар“ када су то тражили Саво Манојловић и Драгана Ђорђевић.
Када је решење о одобрењу за истраживања већ донето, оно се не ставља под мораторијум већ се услед незаконитости или неиспуњавања прописаних услова, поништава и укида, а одговорна лица процесуирају у складу са законом. Уместо да се захтева доследна примена закона, инспекцијски надзор и поништавање незаконитих аката на основу конкретних пропуста, овде се тражи политичко-правна конструкција која у управном поступку једноставно не постоји. Не само да се скреће пажња са конкретних правних лекова, него се на овај начин издата одобрења легализују јер ако тражиш мораторијум на нешто, ти онда аутоматски признајеш то нешто као легално. Када се на издату дозволу која је од почетка пуна процедуралних и материјалних недостатака стави мораторијум, тиме се амнестира незаконитост рада државних органа и компаније, компанији се купује време. Ако према незаконитом акту тако поступамо, ми му на тај начин индиректно дајемо пун правни легитимитет уместо да се незаконита решења сад и одмах укину.
За разлику од мораторијума, поништавање решења због неиспуњавања услова и кршења закона трајно укида дозволу, али и правни основ за одштету.
И немој да спинујеш и мрштиш се што износим истину, Јадар, Рађевина и Србија су изнад СНС, али и ове гомиле средовечних који немају блама да се зову „студентска“ листа. Указивање на грешке и „грешке“ није напад ни на кога, већ одбрана борбе која мора да остане чиста. Та борба за здраву животну средину и опстанак није смела да постане политичка одскочна даска ни за кога и коцкарски улог, а постала је захваљујући само и искључиво народу, односно делу народа који је то све подржао. Указивање на недоследност и правни промашај није подршка режиму, већ доследност: захтевање одговорности, знања и поштења од сваког ко се усуди да говори у име народа и терена. Политикантска етикета да „ако критикујеш СЛ или опозицију, сигурно подржаваш СНС“ јесте најјефтинији и најбеднији покушај да се утиша свака стручна принципијелна критика и брига нас онолико шта ће ко да каже.
Када видим ко делује локално под називом „студенти“, много тога ми је јасно, ево нпр. у Крупњу „студенти“ би да донесу промену на леђима ГГ чији је лидер у Љубовији пред Вучићем пристао на рудник, био СНС председник скупштине, а накнадно смо документовано утврдили и да је лично за потребе Рио Тинта прекршио закон, а други члан те исте ГГ два пута гласао да Дом здравља у Крупњу прихвати донацију Рио Тинта. Они који су помислили да је „добар политичар“ уједно и бесрамна лопужа, а све представљајући се као пријатељи, чешаће се и где их не сврби, али ће бити касно јер време флеке, ипак, не вади.
Као што знамо шта су кадри ликови са СНС листе и нису никад били и неће бити наша опција, тако исто знамо шта су радили и поједини ликови са СЛ листе и то нам је сасвим довољно и уз кокице ћемо гледати како то полако сви сазнају. Шта? Не гледајте у мене, ви сте подржали искључивање сваке треће опције, чуј подржали - уценили, наредили, забранили, па је ред да понудите и решење.
Ми смо мирни, рудника неће бити, знамо како. Иза нас стоје резултати, а не жеља за функцијама и може нам се да кажемо како јесте, изнесемо ставове и крајње је време да ово друштво сазри бар у домену истинске слободе говоре и мисли.
Марија Алимпић
Заштитимо Јадар и Рађевину
