РУБИКОН

Рубикон је ове седмице угостио психолог и универзитетски професор Жарка Требјешанина
Статистика о употреби медикамената антидепресива је поражавајућа, шта је узрок тој чињеници у нашем друштву? Где настаје узрок депресије у животу савременог човека? Како ми реагујемо на то као друштво? Како поред депресије, култура такмичења утиче на психосоматику појединца? Колико је тај културни модел присутан код нас и да ли има одређене специфичности у односу на остатак Света? Који су главни генератори такве културе и како се односити према њима? Колико је опасна илузија припадности која се ствара у дигиталном свету? Како мотивисати младе да изађу из света друштвених мрежа и да се упусте и реалан? Постоји ли опасност да човек трајно изгуби могућност да оствари реалне емоције?

Одговори на ова и друга питања очекују вас у занимљивом подкасту: https://www.youtube.com/watch?v=nbq1GPvg8bw

Ако вам се свиђа наш подкаст, подржите нас тако што ћете се претплатити на наш YouTube канал.

Такође, оставите своје утиске у коментарима испод емисије.

@RubikonPress — Ко сме, тај може!

Гост Рубикона је био војни аналитичар и пуковник у пензији Сретен Егерић
Шта је Војска Србије показала ново на војној вежби? Да ли је модернизација војске Србије одговор на милитаризацију у Региону или неопходна геополитичка мера за будућност? Да ли је војни рок у Србији проблем државе због унутрашње политике или је можда проблем неком другом политичком фактору ван наше земље? Да ли се води хибридни рат против Српске војске? Када погледамо наоружавање Србије, која се то војна савезништва виде? Колико је важна Кина у статусу опремљености наше војске? Како би сте као војно лице оценили одбрамбену моћ и оперемњеност Војске Србије? У којој мери однос према Српским националним питањима зависи од исхода сукоба у Украјини? Може ли Србија да очекује решење својих националих питања без политичког присуства Русије?

Одговори на ова и друга питања очекују вас у занимљивом подкасту: https://www.youtube.com/watch?v=fEI94gle6aA

Ако вам се свиђа наш подкаст, подржите нас тако што ћете се претплатити на наш YouTube канал.

Такође, оставите своје утиске у коментарима испод емисије.

@RubikonPress — Ко сме, тај може!

У специјалном издању подкаста Рубикон, посвећеном генералу Ратку Младићу, гост је био његов шеф обезбеђења капетан Бранислав Пухало.
Како Ви видите да је наша јавност примила вест о упокојењу генерала Ратка Младића? Како да разумемо наслове из региона у којима се он карактерише разним погрдним именима? Коме представља претњу упокојени генерал? Поштовање које је генерал стекао датира искључиво из ратних година и његове улоге у самим операцијама. Шта је то Ратко Младић донео Војсци Републике Српске? Током самог рата међународне институције су га виделе као једну од главних мета пропаганде, а верујемо и других деловања. Колико је тешко било одржати генерала безбедним током рата? Пошто сте били сведок преговора генерала са представницима међународне заједнице, да ли су ти преговори вођени у доброј вери или су често били само куповина времена? Након рата, али и данас, дешавања у Сребреници 1995. године једна су од главних полуга за сатанизацију српског народа, али и главни аргумент против истине о Отаџбинском рату. Да ли је Сребреница заиста геноцид? Ко је дао коначан суд о историјској улози генерала Младића — политичари, међународне институције или народ? Шта то Срби у Републици Српској нису дозволили да се пређе или преда, па и данас чак и мртви сметају и представљају опасност?

Одговори на ова и друга питања очекују вас у занимљивом подкасту: https://www.youtube.com/watch?v=i_xFmm1uIIU

Ако вам се свиђа наш подкаст, подржите нас тако што ћете се претплатити на наш YouTube канал.

Такође, оставите своје утиске у коментарима испод емисије.

@RubikonPress — Ко сме, тај може!

У новом издању подкаста Рубикон, гост је био спољнополитички аналитичар и каријерни дипломата Милован Божиновић
Да ли је рат у Украјини послужио за панично наоружвање Европе? Зашто се представља или бар највише акцентује баш наоружавању Немачке? Који су реални политички капацитети Немачке и њене политичке елите? Немачка један од највећих спољнотрговинских партнера Србије али и најстрожи критичар на тему Косова и санкција Русији, које су реалне немачке полуге притиска на Србију? Колико се немачка спољна политика или политика уопште променила у пост меркеловској ери до данас? Може ли се Србија надати саговорнику у Немчкој са више слуха за наше интересе? Да ли Немачка од спољне политике инвестиција срља у војну конфронтацију са Москвом и зашто? Зашто је Немачкој био потребан војни савез са Пољском поред НАТО пакта, да ли се поново стварају Силе осовине? Колико конфронтирање са Русијом има економских последица по Немачку? Србија већ деценијама има посебно место у кинеској спољној политици, како то посматра европска политичка елита?

Одговори на ова и друга питања очекују вас у занимљивом подкасту: https://www.youtube.com/watch?v=yBlpTuiTUX4

Ако вам се свиђа наш подкаст, подржите нас тако што ћете се претплатити на наш YouTube канал.

Такође, оставите своје утиске у коментарима испод емисије.

@RubikonPress — Ко сме, тај може!

Хвала Вам што нисте дозволили нови покољ српског народа, хвала што нисте дозволили нови Јасеновац. Вечна ти слава и хвала, генерале.

@RubikonPress — Ко сме, тај може!

Гост Рубикона био је др Зоран Миливојевић, каријерни дипломата.

Да ли Европа има дипломатску или војну улогу у глобалној политици? Да ли је могућа европска колективна безбједност с обзиром на то да државе имају другачије безбједносне потребе? Да ли ЕУ може дипломатски јединствено реаговати на одређена глобална дешавања? Да ли Европа макар јасно дефинише политичке непријатеље? Догодило се доста проблема након врло непринципијелног примања Румуније и Бугарске у Европску унију, а сада видимо да се, поред Молдавије чији је интегритет упитан, посеже за причама о пријему Украјине која не контролише трећину своје територије – које проблеме то може произвести? Видјели смо најаву пријема Црне Горе у Европску унију, али опет уз неке специјалне могућности осигурања Брисела, па се на тај начин поставља питање чему таква реторика о проширењу на Исток служи. Чему служи концепт „постепене интеграције“? Занимљив је однос Србије према Европској унији и обрнуто – шта је тренутно тежиште њихових односа? Да ли код нас влада пад повјерења у Брисел и апсолутно неповјерење у политику проширења? Да ли се разликује став ЕУ и Вашингтона према Косову и границама на Балкану?

Одговори на ова и друга питања очекују вас у занимљивом подкасту: https://youtu.be/ZZLylEBVHXo

Ако вам се свиђа наш подкаст, подржите нас тако што ћете се претплатити на наш YouTube канал.

Такође, оставите своје утиске у коментарима испод емисије.

@RubikonPress — Ко сме, тај може!

Гост Рубикона је био историчар и научни саветник Института за савремену историју у Београду др Горан Милорадовић
Тема Усташтва постаје актуелна поново, немогућност или мањак жеље хрватске државе да се избори са тим је очигледна, од када можемо историјски пратити континуитет те теме? Да ли је тзв. правашки покрет претече онога што ћемо касније назвати усташтвом? Како се кадровски а како политички тема усташтва уклопила у стварање Краљевине СХС? Како су кадрови исте идеологије преживели и крај револуције 1945. године? Једна од тековина револуције која се десила 1945. је свакако познатији Голи Оток, међутим то је био један од система затвора за политичке затворенике којих је било широм Југославије, како је могуће да је то тема о којој се најмање зна? Колико је голооточка политичка филозофија, „ко супротно каже биће најстроже санкционисан“ , оставила последица на нашу перцепцију политике? Колико је југословенска кинематографије служила да створи паралелну историју али и паралелну стварност о режиму комунистичке Југославије?

Одговори на ова и друга питања очекују вас у занимљивом подкасту: https://www.youtube.com/watch?v=OaqD0TncoNA

Ако вам се свиђа наш подкаст, подржите нас тако што ћете се претплатити на наш YouTube канал.

Такође, оставите своје утиске у коментарима испод емисије.

@RubikonPress — Ко сме, тај може!

У новом издању подкаста Рубикон гост је био директор Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске Душан Павловић.
Историја ће показати да је доношење Номоканона не успостављање српске државе, већ српске државности, још те 1219. године у Жичи. Међутим, зашто је и колико оно било важно за Србе тада? С обзиром на то да настаје по угледу на ромејску традицију тог времена, колико је оно аутентично српски документ? Који народи преузимају Номоканон као темељ своје државе? Колико је одредио геополитички темељ који нас прати и данас? Зашто је важно причати о Номоканону данас? Учествовали сте у изради Резолуције о осуди и забрани промовисања и величања идеологије и симбола НДХ и усташке, нацистичке и фашистичке идеологије и симбола. Шта се променило или мења па је потребна таква резолуција да би се Срби сетили онога што је, историјски гледано, било готово јуче? Колико кривичне пресуде које се доносе на основу Инцковог закона, односно злоупотребе термина геноцида за случај Сребреница, утичу на то да се у БиХ дозволи само једно историјско виђење?

Одговори на ова и друга питања очекују вас у занимљивом подкасту: https://www.youtube.com/watch?v=CmQjoaPMrs8&t=1s

Ако вам се свиђа наш подкаст, подржите нас тако што ћете се претплатити на наш YouTube канал.

Такође, оставите своје утиске у коментарима испод емисије.

@RubikonPress — Ко сме, тај може!

4. август је датум када се обележава годишњица злочиначке војне операције „Олуја”. Оно што извршилац, Хрватска обележава - Србе подсећа. Подсећа их на бескрајне колоне највећег егзодуса у Европи након Другог светског рата, опомиње их ћутање „цивилизованог“ света на етничко чишћење које му се дешавало у дворишту, и учи их да је највећа бол коју један народ може да доживи, само њихова. У операцијама Бљесак и Олуја, Хрватска војска је 1995. године протерала преко 280 000 Срба, убијено је око 2 000 људи, уништено је преко 40 000 објеката, као и 78 православних цркава, док је преко 900 споменика порушено. Рубикон је припремио специјал у којем су говорили наши гости, што о историјској генези геноцида над Србима у Хрватској, што о личном сећању на егзодус из Републике Српске Крајине.


Погледајте Рубикон специјал:
https://www.youtube.com/watch?v=w_v6WYpkZFI

@RubikonPress — Ко сме, тај може!

Рубикон подкаст је у својој новој емисију угостио Немачког парламентарца и члана странке АфД Тобијаса Тајха

Партија АФД, Алтернативе за Немачку, бележи све већу подршку јавности а опет неки медији воде негативну кампању против те партије, како да разумемо тај феномен? Ваша партија је препознатљива и по промоцији породичних вредности, где је место традиционалној европској породици у садашњој политици у Европи и Немачкој? Недавно сте реаговали против увођења аутоматске контроле четова грађана Европе, чему та контрола треба да служи и које су опасноти? Да ли смо сведоци на повратак националних држава у Европи? Да ли је политика проширења Еврoпске уније условљена економијом и владавином права или ратним дешавањимa у Европи? Која је улога Балкана, Србије у новој политици проширења Европске уније? Немачка је до скоро била актуелна у политици Босне и Херцеговине захваљујући бившем Високом представнику, да ли је мешање у унутрашњу политику Босне и Херцеговине добра пракса или само подстиче сукобе и нестабилност?

Одговори на ова и друга питања очекују вас у занимљивом подкасту: https://www.youtube.com/watch?v=m7JGSvIq5_8

Ако вам се свиђа наш подкаст, подржите нас тако што ћете се претплатити на наш YouTube канал.

Такође, оставите своје утиске у коментарима испод емисије.

@RubikonPress — Ко сме, тај може!

Гост емисије Рубикон био је новинар, путописац и предузетник Ненад Благојевић.
Стално се села, односно неурбана подручја, посматрају крајње песимистички, а у вашим књигама и вашем блогу видимо људе и примере који говоре сасвим супротно. Како то? Шта је потребно на личном плану, а шта на економском, да би човек успео на селу? Да ли је корпоративни свет један од главних непријатеља човека који је свој на своме? Зашто је важно куповати домаће? Шта је препрека нашој свести о куповини производа од малих произвођача из наше земље? Често смо прилично јасни када причамо о свом националном осећању, а онда већ на првом кораку видимо смеће у прелепим рекама и дивље депоније на све стране. Како то да разумемо? Зашто наши људи плаћају високе цене да виде Тоскану, а Шумадију посматрају као нешто где се сврати, и то само ако имају рођака? Шта нас спречава да мало више и боље брендирамо своје крајеве, ма где се они налазили у Србији? Шта ваше приче имају за циљ? Да ли су оне мотивационе?

Одговори на ова и друга питања очекују вас у занимљивом подкасту: https://www.youtube.com/watch?v=eXBU7laaAYA

Ако вам се свиђа наш подкаст, подржите нас тако што ћете се претплатити на наш YouTube канал.

Такође, оставите своје утиске у коментарима испод емисије.

@RubikonPress — Ко сме, тај може!

У студију Рубикон подкаста ове седмице је био Милан Јоловић, пуковник.
Рат у Босни и Херцеговини постаје све важнија тема војних аналитичара, колико су операције војске Републике Српске биле узор за изучавање војне стратегије? Шта је показао српски војник у сукобима деведесетих? У вашој књизи „Вук у ратној причи“ бавите се превасходно психологијом војника, шта је за најважније за доброг војника? Какав би био следећи рат када видимо невероватну количину насиља на друштвеним мрежама? Колико је важна духовност војника у рату? Све мањи акценат се ставља на тешкој техници док су звезде модерног наоружања дронови док је класичан ров се ипак показао непревазиђено, шта је кључ у рату данас? Да ли ће специјалне јединице имати једнако важну улогу у будућим ратовима? Шта ће бити пресудно у будућим сукобима?

Одговори на ова и друга питања очекују вас у занимљивом подкасту: https://www.youtube.com/watch?v=q7w7OcelhVw

Ако вам се свиђа наш подкаст, подржите нас тако што ћете се претплатити на наш YouTube канал.

Такође, оставите своје утиске у коментарима испод емисије.

@RubikonPress — Ко сме, тај може!

У новом издању подкаста Рубикон, гошћа је била Олга Раваси, универзитетски професор, оснивач Срби за Трампа и политички стратег.
Да ли је сукоб демократа и републиканаца да поља политичког сукоба прешао на јасне и неспојиве идеолошке разлике? Да ли тај сукоб идеја и животних вредности може да доведе америчко друштво до ескалације? Да ли постоји сукоб унутар Републиканске странке око спољне политике као што је однос према Русији или према Израелу? Да ли се Америчка спољна политика и даље ослања на политику једине супер силе у свету или се ствари гледају прагматичније кроз односе са Кином и Русијом? Дефиниције људи са наших простора, као што су „Дубока држава“, „администрација“, да ли ми добро разумемо феномене политичког уређења Америчке државе? Како садашња администрација посматра Европу и фанатични неолиберализам њене елите? Ко у Вашинтону одлучује о судбини Балкана? Како изгледа лобирање и каква је наша позиција у том политиком механизму? Колико је јак и да ли још увек јесте албански лоби?

Одговори на ова и друга питања очекују вас у занимљивом подкасту: https://www.youtube.com/watch?v=FVY_H1mXEAw

Ако вам се свиђа наш подкаст, подржите нас тако што ћете се претплатити на наш YouTube канал.

Такође, оставите своје утиске у коментарима испод емисије.

@RubikonPress — Ко сме, тај може!

Гост емисије Рубикон је био писац са војном каријером Милан Богојевић
Личност која је опет, по ко зна који пут, била тема наше кинематографије је личност генерала Петра Живковића, ви сте објавили књигу „Владар из сенке“ која се управо бави том личношћу. Шта је Петар Живковић држао у сенци а шта је оно што је било видљиво? Како је од Црнорукца постао Белорукац ? Шта је то значило за нашу историју? Где су митови а где историја о ове две организације? Да ли је краљ Петар симбол опстанка Српске војске и државе и егзилу од 1915 до 1918 и свега што је она прошла тада? Које су нове чињенице које доноси ваша књига на ову тему? Зашто сте у својој књизи „Велики рат –мале приче о људима и догађајима“ желели да попричате са јунацима тог догађаја? Шта нам кажу јунаци Гвозденог пука? Колико смо ми на тему Првог светског рата, заборавили или превидели улогу жена и мајки које су била ван фронта а поднеле огроман терет?

Одговори на ова и друга питања очекују вас у занимљивом подкасту: https://www.youtube.com/watch?v=2NaIfQu9upg

Ако вам се свиђа наш подкаст, подржите нас тако што ћете се претплатити на наш YouTube канал.

Такође, оставите своје утиске у коментарима испод емисије.

@RubikonPress — Ко сме, тај може!

Гост емисије „Рубикон“ био је писац за децу, дизајнер и члан Менсе, Урош Петровић.
Деца Бестрагије је добио је награду Змајевих дечијих игара, уз образложење да је један од афирмативних сегмената нови начин приповедања. Да ли морамо да променимо начин приповедања деци? Зашто су важне загонетке, честа појава у вашем списатељству? Зашто су важне бајке? Шта се то њима преноси да тај жанр траје и данас? „Кристална бајка“, да ли сте ту показали, пре свега деци, али и родитељима, да је размаженост опасна по све? Да ли упорно не успевамо генерацијски да децу научимо емпатији? Колико се у данашњим садржајима за децу довољно потенцира машта? Могу ли они који се не науче машти касније да буду креативни и оригинални? Колико се деца као рецепијенти подцењују кроз мултимедијалне садржаје на телефонима? Ако се мозак буди тек када се сусретне са нечим неуобичајним, где се данас активира дечији мозак? „Београдска манга“, рекли сте да ако желите да упознате неки град, упознајте његову децу. Зашто баш стрип о београдској деци?

Одговори на ова и друга питања очекују вас у занимљивом подкасту: https://youtu.be/ganMB0wmXoE

Ако вам се свиђа наш подкаст, подржите нас тако што ћете се претплатити на наш YouTube канал.

Такође, оставите своје утиске у коментарима испод емисије.

@RubikonPress — Ко сме, тај може!

Гост емисије Рубикон је доктор политичких наука и филозофије научни светник Института за филозофију и научну теорију, Владимир Цветковић.

Да ли данас постоје политичке идеологије у онако одређеном смислу како смо их познавали у 20. веку? Да ли се политичке идеологије понашају као религије? Да ли је то случај и данас? Да ли назиру будуће политичке идеологије? Да ли је НАТО бомбардовање Србије означило крај једне политичке епохе? Каква је тренутна реалност државног суверенизма? Да ли је концепт државне суверености превазиђен или неопходна будућност? Може ли се у оваквом свету причати о националној безбедности?

Одговори на ова и друга питања очекују вас у занимљивом подкасту: https://www.youtube.com/watch?v=1L_1kyraMyc&t=1s

Ако вам се свиђа наш подкаст, подржите нас тако што ћете се претплатити на наш YouTube канал.

Такође, оставите своје утиске у коментарима испод емисије.

@RubikonPress — Ко сме, тај може!

Рођен у Медуну 1833. године, у истоименом селу надомак Подгорице, Миљанов је одрастао окружен стенама и планинама које су обликовале његов карактер. Као младић се рано опробао у ратничким подвизима, што је било неизбежно у време честих сукоба са Отоманским царством. Као припадник племена Куча, брзо се истицао својом храброшћу и стратешким способностима, постајући један од најугледнијих вођа Црне Горе. Његова одбрана слободе и традиције уврстила га је међу највеће јунаке у балканској историји.

Ипак, оно што Марка Миљанова чини јединственим није само његов ратнички дух, већ и његова љубав према писаној речи. У зрелим годинама, када се повукао из политичког и војног живота, Марко је почео да пише и бележи оно што је сматрао суштином људског постојања. Његова дела, посебно „Примери чојства и јунаштва“, представљају не само књижевни бисер, већ и морални компас за генерације које су долазиле.

@RubikonPress — Ко сме, тај може!

Рубикон вас позива на донаторско вече посвећено очувању истине о бици на Кошарама.У програму вечери учествују:

Славиша Павловић, писац

Ненад Гугл, писац и професор књижевности

Небојша Лазић, писац, продуцент и уредник Рубикона

Михаило Меденица, писац и новинар

Милан Богојевић, писац

Граничари 53. граничног батаљона, учесници одбране државне границе у реону карауле Кошаре

Током вечери имаћете прилику да чујете директна сведочанства бораца, разговоре о књижевности, историји и култури сећања, као и непосредна искуства људи који су 1999. године бранили државну границу на Кошарама.Сва средства прикупљена купопродајом књига наведених аутора биће усмерена на објављивање књиге:
„Кошаре – Наша прича“
коју су написали сами граничари, непосредни учесници битке.


@RubikonPress — Ко сме, тај може!

Гошћа у емисији Рубикон била је српски филолог, фолклориста и редовни професор на Катедри за српску књижевност и језик Филозофског факултета Универзитета у Приштини (са привременим седиштем у Косовској Митровици) Валентина Питулић

Како је Божур постао симбол метафизичког схватања простора Косова и Метохије? Која је архетипска дубина Косовске битке за наш народ? Како народ од историјских јунака ствара митске јунаке и зашто? Како долази до народног уписивања особина тим јунацима и шта нам те особине говоре? На који начин усмено предање може да има егзистецијално већи утисак у очувању идентитета једног народа од историјске науке? На који начин повезивање топонима у народним песмама са топонимима данас има важност за очување живота нашег народа на Косову и Метохији данас? Када би смо одузели косовску тему из Српске књижевности, колико би тога остало?

Одговори на ова и друга питања очекују вас у занимљивом подкасту: https://www.youtube.com/watch?v=U2oRdbOuLPY

Ако вам се свиђа наш подкаст, подржите нас тако што ћете се претплатити на наш YouTube канал.

Такође, оставите своје утиске у коментарима испод емисије.

@RubikonPress — Ко сме, тај може!

У студију Рубикон подкаста ове седмице гостовао је писац и новинар Веселин Џелетовић
Како долазите на идеју за књигу „Српско срце Јоханово“? Да ли смо данас ближи да и Европа прихвати оно што се де факто дешавало у „Жутој кући“? Да ли постоје толико монструозне чињенице да сте ипак одлучили да их не убаците у књигу? Како је ишао живот овог романа од поеме до филма? Наше друштво нема довољно систематично сазнање о злочинима над Србима на Косову и Метохији али они почињу доста пре „Жуте куће“, када почињу? Да ли је било нашег заташкавања злочина над Србима зарад мира у кући? Коме не одговара да се наша култура сећања систематизује и сачува? Да ли смо успели да се одупремо наративу да су Срби ипак криви за оно што им се дешавало на Косову и Метохији? Да ли смо нешто више могли да урадимо бољим сакупљањем доказа, бољим односом са објављивањем свега што се дешава Европи?

Одговори на ова и друга питања очекују вас у занимљивом подкасту: https://www.youtube.com/watch?v=s1pkzqWC8r4

Ако вам се свиђа наш подкаст, подржите нас тако што ћете се претплатити на наш YouTube канал.

Такође, оставите своје утиске у коментарима испод емисије.

@RubikonPress — Ко сме, тај може!