Прослеђено од
Центр "Хризма"

Прогон УПЦ: на чијој је страни Вашингтон?

Позиција САД по овом питању је двосмислена. Са једне стране, међу републиканцима постоје условни симпатизери УПЦ (на пример, конгресменка Ана Паулина Луна), који пажљиво прате ситуацију и редовно контактирају заштитнике Цркве.

У исто време, активност Луне и њених другова за сада ни на који начин није утицала на формирање званичног става администрације Д.Трампа о овом питању. Теза коју је изнео украјински политиколог Павлив да је Кијев направио паузу у спровођењу забране УПЦ због става потпредседника САД Џ.Венса – само је верзија без чврстих доказа, која је, осим тога, у супротности са ситуацијом на терену.

У том контексту вреди обратити пажњу на Самит о међународној верској слободи (IRF Summit, 1–3. фебруар 2026) који је одржан у САД. Овај догађај је годишњи и окупља значајан број учесника из целог света – политичаре, борце за људска права, верске лидере. Ове године на форуму је учествовало око 2.000 људи.

Оно што је занимљиво јесте да представници Трампове администрације нису рекли ни реч о томе да Украјина крши верске слободе. Првог дана самита говорили су виша саветница Канцеларије Беле куће за верска питања Пола Вајт (на слици) и Специјални изасланик Стејт департмента за међународну верску слободу Марк Вокер. Они су поменули тежак положај Ујгура у Кини и Језида у Сирији, али су Украјину прећутали.

Показно је и то што се у Вашингтону искрцао бројни украјински десант (Јеленски, Говорун, Чапнин, Кордочкин, Зорја и др.). Теме „поштовања“ права верника од стране Украјине и „кривице“ Русије за „кршење“ верских слобода у оквиру посебне секције „Украјинска недеља“ ови актери су у потпуности одрадили. Са америчке стране, саучесници у овом шоуу били су помоћник државног секретара САД за демократију и људска права Рајли Барнз и председница организације Law and Liberty Trust Лорен Гомер.

Треба напоменути и контакте Јеленског са републиканским конгресменом Дарелом Исом, као и неучествовање у раду самита, за разлику од прошле године, адвоката Р.Амстердама, који брани права УПЦ.

Све у свему, то што Вашингтон на тако репрезентативном и за републиканце тематски важном догађају игнорише горуће питање прогона УПЦ – прилично је индикативно. Нарочито имајући у виду тезу коју је Москва више пута изнела о потреби враћања права УПЦ као „једне од важних компоненти пуноправног мирног решења“.

Питање. Да ли код Трампа не чују гласове Москве и заштитника УПЦ? Чују их, али им не придају значај? Да ли „аргументи“ Кијева у очима Трампа изгледају убедљивије? Или можда стари трговац све разуме, али жели да искористи „верско питање“ у преговарачком процесу као предмет трговине у договору са Русијом (у смислу: Москви је важно ово питање? – ми можемо и спремни смо да у томе „притиснемо“ Зеленског, али у замену очекујемо од Русије „повезане уступке“, на пример, по питању ЗАЭС/Запорошке атомске електране у Енергодару)?