Финска је отворила рудник литијума (на 16 година) и запослила 350 рудара. Крај вица. То је она "паметна" земља коју је после 80 година неутралности и мира са Русијом премијерка Сана Марин увукла да уђе у НАТО, затвори границу преко које су јој стизале милијарде из Русије, и затвори 2000 (две хиљаде!) својих компанија које су куповале јефтине сировине из Русије (на пример храну, дрво, гас, нафту) и сад купују са Запада - скупо. Сана Марин данас ради за Тонија Блера, који опет "саветује" Вучића. Фински медији су проценили да Сана Марин данас зарађује неколико пута више него у време кад је била премијер (Институт Тонија Блера + сопствена компанија за саветовање).
Ето колика је памет Финаца, који отварају рудник литијума пошто су прво себе угасили.
Извор вести о економској глупости Финаца је иначе Дојче Веле, "њихов" медиј.
А "српски" медији, они који се представљају као опозициони, исто као и СНС медији, преносе Вучићеве изјаве о руднику Финаца. Без саопштења да је Финска 4 пута већа од Србије, да има мање становника, да скоро и нема пољопривреду (само 7% Финске се користи за пољопривреду), да увози храну, да тамо нема бора који је смрт за животну средину...
На овим "опозиционим" медијима је у прошлости преношена и подмукла копачка пропаганда, кроз текстове лобиста Рио Тинта, који су потписивани као "академик, професор, инжењер" - на пример главни лобиста рудника академик Владица Цветковић одради релативизацију копања, каже да ту нема опасности, то објави "Нова економија" Биљане Степановић (обоје су оснивачи Прогласа, који треба да прогура у Србији све оно што Вучић не буде могао) а затим то пренесу Данас, Време, Н1, Нова С (сличну улогу има Пановићев "Демостат").
Власт дозира вести и прави себи подобне "противнике" које спомиње у њима. У време кад је удружење "Заштитимо Јадар и Рађевину" сазнало за постојање рудника 2019. и почело борбу против рудника и покушавало да обавести јавност каква се опасност надвила над Србијом- Кокановић је нудио Рио Тинту своје имање да прода, а у Јадру се живело са Рио Тинтом већ деценију и по, у тишини. ЗЈР од настанка до данас има само један захтев - да нема рудника. Одбијана је сарадња са сваким за кога смо сазнали да има конекцију са Рио Тинтом или ентитетима који желе српски литијум, или ко је "глуп и наиван" па тражи референдум, "да се копа еколошки", или нуди било који модалитет сарадње са окупатором.
(тренутно не бих да затрпавам текст моделом финансирања медија, ионако то потпуно може да утврди само БИА са колико страна се гађа новцем и колико је дошло државних пара, а колико од фондова ЕУ, ОЕБС, ЕБРД, Бритиш Кансил, УСАИД, НЕД, Конрад Аденауер, Фридрих Еберт - али свако може да се запита да ли је могуће истовремено бити против рудника као западног пројекта и добијати грантове западних фондова)
https://t.me/radjevina
