За седам година борбе, Удружење "Заштитимо Јадар и Рађевину" није урадило ништа на штету Србије и народа, а учинило је много од општег интереса.
Нисмо никад аплаудирали Вучићу, захваљивали му се, нисмо прелетали - нисмо имали ни одакле ни где, одбили смо све понуде које су значиле издају иако би истовремено значиле решавање наших животних проблема који су само расли јер то јесте нормална последица искреног деловања.

За тих истих седам година, Јелена Павловић је прошла од "аплауз за председника" и захваљивања, преко Несторовића до посланичког места па до студентског покрета, јавног вређања народа и активиста па слап тужби онима које је вређала, од не може да се копа до све се мења ако држава вади литијум. Ова појава није ни нова ни посебна, виђена је и биће их још.

Наш критеријум је увек био да се можемо одбранити само истином и бескомпромисом. У нашем случају, тај критеријум је радио и ради.
Нема релативизације, док је уважена народна посланица те 2019. аплаудирала Вучићу, на улици је народ протестовао и тада се увелико знало колики је проблем његова владавина за све нас, ми смо те године покренули борбу против Рио Тинта и како, по ком критеријуму је то аплаудирање сад прихватљиво. На све то, ућуткујете сваког ко бира да верује својим очима, ушима и здравом разуму. Хронологија не лаже.

Са жаљењем могу да констатујем да многима истина није битна и да то подједнако важи за оне за које су лаж и илузија упаковани у ЕУ целофан колико и у национални наратив.

Чињеница да онима који се представљају као противници и режима и система не сметају режимски и системски играчи ни кад се потпуно разоткрију, црвена је линија преко које се не прелази јер како веровати особи којој не сметају лаж, лицемерје, подршка Вучићу чији режим је разорио све чега се дотакао, напад на народ од стране ма ког политичара нису вредности него све оно против чега се боримо. Где нема поверења, нема ни сарадње, просто.
Како нисмо ничије истурено одељење, може нам се како год хоћемо, а хоћемо како је истина и никако другачије.

Позиције и функције нећемо па нас за лајкове боли ђон на ципели, али ћемо наставити да се боримо да рудника у Јадру и Рађевини не буде никако, да свака истина изађе на видело ма каква била и ма колико сметала.

На крају, не мислим да је било шта од свега што се тренутно дешава лоше. Напротив, изузетно је добро. Разбистрава се, многи су изненадили пријатно, а неки и непријатно. Све је то добро и иде у стаж и архиву, јер требаће много брже него што мислимо.

t.me/radjevina