Ових мјесеци је Црна Гора била и фокусу. Ми се ту не слажемо са властима у Србији да је ситуација иста, ако не и гора него под Милом. Поготово не зато што су међусобни односи СНС и ДПС све до литија били пријатељски. Чак су им и исти актери одрађивали пропаганду.

Сада је прогон Цркве опао и Срби не трпе лајт куртијевски терор што се итекако дешавало онда док су СНС, а нажалост и Додик његовали добре односе са Милом. Али проблем са Црном Гором је дубинске природе.

Конвертитство као феномен представља највећу фабричку грешку у српском генетском коду. И поред безбројних злочина католичких и исламских превјера тај феномен можемо уочити и у политичком прелетању које је код нас најраспростањеније. Али то нигдје није толико изражено као у Црној Гори.

Па је тако Амфилохијев погрешни избор Кривокапић за свега 4 године прешао пут који је Мило прелазио 10 година. И сада је Монтенигерски Усташа. А јавно дјеловање је започео као умерени српски интегрални националиста.
Мандић је сада након срамне подршке закону о српској окупацији из 1918, из српских закорачио у дуалне воде.

Видјећемо хоће ли на крају баладе постати имбецилни Цеташ. Нажалост црногорски политички  менталитет је за разлику од оног у Србији, а поготово у Српској изгубио инат и слободарство. И сада су подешени на позиције фул коњушара што их у метафизичком смислу исписује из Српства.

Рекли бисмо да им је Тито сатро дух са Голим Отоком гдје су управо Црногорци највише пропатили. И одјеке тога видимо и у тренутној политици која је изразито антируска па нажалост дјелимично и антисрпска.
Негдје на нивоу од 50% капацитета усташког ДПС.

Још је Његош говорио да се потурчило плахо и лакомо. А већи дио нашег народа тамо је конвертовао услијед вишедеценијске западне офанзиве на овај простор. Што је јако индикативно. У будућности, ако се поново интегришу у наш (њихов) етнички простор то ће бити искључиво због крви Руса и Срба из Србије и Српске који нису конвертовали.

Али подвиг је остати Србин кад је тешко, јебеш уживање у геополитичким повољним околностима. Јер када поново неминовно зађемо у бурне воде биће опет јово-наново.
И морамо бити свијесни те проблематике која је ту и која неће нигдје испарити.

Да број процената Срба тамо је солидан и Црква је веома утицајна, али треба бити објективан у вези са стањем српске ствари у Црној Гори. Можемо рећи да је у одсуству институционалних прогона против српског народа доле осјетно боље него под Милом, али да је тренутна ситуација достојна метафизичке вриједности њихових и наших предака није. Коњушарство којим њихове елите исијавају је једноставно неспојиво са српским политичким менталитетом.

И најбољи примјер тога смо имали прилике видјети када је онај сплачинасти новинар упитао Вучића да ли ће поднијети оставку, ако Црна Гора уђе у ЕУ. Нажалост као што су некада Српство замијенили за титоистичке флоскуле сада се клањају ЕУ златном телету и на томе, онако коњушарски, граде отклон од осталих Срба.

А Србија за посљедицу свега мора да ишчисти њихов малигни утицај у систему безбједности. А пожељно и другдје. То се наравно односи на идентитетске Монтеусташе и дуалисте. О некој озбиљнијој борби против криминала гдје они традиционално дрмају, а у околностима гдје су тужилаштво и судство предати ЕУ, не можемо говорити. Још је јако незахвално да се један СНС бори против тога.

А још мање објећавају идиотски ЕУфилни студенти који баш као и политичка Подгорица којој се ти идиоти диве гаје одвратни коњушарски менталитет. Попишамо им се по седиштима бицикала и у штафету.

Резиме: Боље је него под Милом, али ни близу онако како би морало бити. А ако икада и буде осјетно боље то ће бити највише због Руса уколико најзад схвате да су у егзистенционалном сукобу, кинеске економске глобалне доминације и осталих Срба који су упркос западним олујним ветровима током ове три деценије, иако израњавани, ипак остали на ногама.