Срби су феномен. Ми смо једини народ на планети земљи који има WOKE националисте. Људи су из идеолошких разлога спремни да негирају ноторне истине и да канселују сваког онога ко није на њиховим позицијама. А за то вријеме су непримјетно конвертовали у политичке Другосрбијанце. Ево Ломпара проглашавају Ћацијем и буквално га опањкавају гдје стигну. Младена Обрадовић метафорично газе по глави. Милош Јовановић им је највеће зло које постоји.

Ево његову странку је након разочарења саставом лијеволибералне студентске листе подржао и онај чувени поп из Америке. Али биће да је и он Удбаш или СНС Ћаци шта већ. Занимљива је и јако Бунтардова тишина у вези са Додиковим убједљивим тријумфом. Биће да га боли што је српски фактор издоминирао над Босном и Херцеговином као никада до сада. А могуће и да би га бунтарди растргли у маниру политичког балинлука. Јер је њихова конверзија у политичке несрбе да не кажем антисрбе нажалост комплетирана.

Мада се наслућују и неки позитивни процеси у српском друштву. Код солидног броја српских опозиционих националиста је аверзија према србофобном карактеру студентске листе ипак надјачала мржњу према Вучићу. Па управо зато у посљедњих мјесец дана свједочимо релативном осипању њиховог гласачког тијела са десног бока. А ти гласови ће се расути ка апстиненцији или ДСС.

И управо из тог разлога оволико пљујемо проклетог Бунтарда јер желимо да спасимо што више Срба од конвертовања у политичке Хрвате са шајкачама. Ово је у неку руку буквално рат за људске душе. И што више урбаних националиста и Бунтарда освјестимо утолико боље. А да су људи попут нас, у страху од канселовања и предреволуционарне хистерије, ћутали вјероватно нико не би ни дошао себи од њихове хипнозе. Овако ће их проток времена, њихово огољавање суштине, а и наше изношење истина добрано ранити. Зато само истрајавати.