30. септембра 1998. године, у вечност и легенду преселио се млади витез Владимир Радоичић (19). 🇷🇸 Погинуо је на Кошарама, на бранику отаџбине, у суровој кукавичкој заседи албанских терориста. Са њим су у строј бесмртних ступили и његови саборци: Миладин Гобељић, Илија Павловић, Мирослав Јоцић и Милош Павловић. Владимир је имао само 19 година. Пре одласка у војску, одбио је позив стрица да оде у Америку и побегне од ратних ветрова. Његов одговор био је достојан старог српског витеза: „Нећу да бежим из Србије. То је једина земља у којој ја могу да живим.” Знајући колики терет носи одлазак на проклете Кошаре, није желео да унесе немир у срце своје мајке Лозанке. Дан пре него што ће пасти за слободу, упутио јој је последње лажи из чисте љубави: „Не брини ако се не јавим наредних дана. Ту сам, на обуци на брду поред Ниша.” Тог кобног дана кренуо је у своју прву и последњу граничну патролу. На караули Кошаре тада је почео сурови рат — пола године пре НАТО агресије. Крвници су убиство и пљачку наших војника кукавички снимили. Пред судом у Нишу су осуђени, али земаљска правда их још није стигла. Ипак, небо је већ донело свој суд: убице су остале запамћене као кукавице, а Владимир и његови другови као небески стражари наше слободе. Оставио је отаџбини оно највредније што је имао — своју младост. Нека му је вечна слава и хвала! Памтимо хероје! 🦅🇷🇸

Због оваквих Обилића немамо право пред Богом да се икада одрекнемо нашег Косова и Метохије!

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |