Дешава се нешто ипак! Немцима је преко главе мигрантског лудила и благе економске рецесије која их је снашла за последицу русофобне политике. АФД је тако у савезној држави Саксонији-Анхалт ошашавио са скоро 45%. А и на нивоу целе Немачке заузима убедљиво прву позицију, са отприлике 31% удела у гласачком телу прве европске економије. Али, нажалост, и даље немају коалициони капацитет. Добро је и то што та партија много више почива на Бизмарковој прагматичној линији него на Хитлеровој антисловенској.
Но, АФД-овци заговарају коректне односе не само са Русијом, него и са српским фактором. Објективна мана им је што, по узору на СНС, имају гомилу ЛГБТ афера унутар сопствених редова, а и сама “лидерка” им је из тог миљеа. Али унутрашњо и спољнополитички јесу убедљиво најздравије што Немачка тренутно има за понудити, па ви замислите какво је стање са другим странкама. Добра је ствар што је и локални вођа АФД за Саксонију један Улрих Сигмунд, политички (за ремиграцију) сличнији радикалнијим ликовима у странци, као рецимо Бјорн Хокеу. Ни Сигмунд, ни тај из Турингије немају неке педерске конотације ко Алис, нпр. Бјорн је ожењен и има четворо деце, плус је дефакто вођа етнонационалистичке фракције партије, док је Алис, са својом паџитском љубавницом, добро лице за спиновање како је странка толерантна хаха.
За изборе 2029. ће бити повуци потегни, управо због одсуства коалиционог капацитета (видећемо да ли су ови из BSW јаки само на речима), али свакако (овим темпом) за 7 година ће природним путем доћи на власт. Наравно, уколико их БНД не укине (или им не успе покушај убиства водећих ликова) као што је Краљ Александар забрањивао Комунисте. Али би их тако нешто могло довести до ефекта експрес лонца. У Баварској их минира то што им Ватикан, у складу са својим WOKE усмерењем, подмеће ногу. Аустријска десница, која је веровали или не, такође веома наклоњена Србима (а Додику нарочито) се тренутно котира на око 40%. А добра је тенденција што и Ле Пенова, ма колико она била слабија на речима од Земура, има никад озбиљније шансе да победи у Француској следеће године, пошто се тамошњи центар осуо у прилог екстремној левици Калергијевске дебилчине Меланшона и умерене деснице Националног Фронта. Све ове тенденције заиста одговарају српском фактору.
Али шта год да буде, Европу ишчекују мучне године обрачуна са мигрантима. Ако Калергијевске окупационе власти изгурају своје чека нас (па временом можда и саму Србију) “Le Camp des Saints” где ће лице Европе постати непрепознатљиво и где ће Калерги добити свој идеал, негропаџитску расу будућности, у супротном случају ћемо прво гледати увертире у Вартоломејске ноћи, а потом те исте ноћи уз насилну ремиграцију трећесветских трибала и то ће постати део тамошње политичке стварности. А тај сценарио је нешто вероватнији од овог првог. У том светлу онај филм "Грађанин осветник" можемо посматрати као припрему сукоба између национално свесних грађана западноевропских држава против несвете коалиције миграната и екстремних либшит левичара. А то време смуте бисмо једноставно морали искористити за имплементацију наших националних интереса на Балкану. Уз претпоставку тадашње руске победе у Украјини (добро им за сада иде) и кинеске глобалне еманципације у сваком смислу, ови процеси на нашем континенту би нам, због природе ствари, дошли ко кец на десет. Пратимо даље!
💬
Дубока Држава на Телеграму
