Друштвени удар

🇷🇸 План за дан после — Како НВО сектор припрема забрану српске деснице

🔹 Пре неколико дана, на сајту информационог сервиса Н1 појавио се текст Игора Бандовића, директора НВО Београдски центар за безбедносну политику који у великој мери представља програмски манифест русофобије у Србији.

🔹 У овом наративу, чије читање свакако препоручујемо, постоји велики број мотива и тврдњи који завређују пажњу и одговор — а, исто важи и за сам Центар који представља значајно чвориште НВО мреже са снажним везама са западним ”тинк-тенковима” и незанемарљивим приходима од донација из иностранства.

🔹 На ова питања свакако ћемо се вратити у наредним данима, а на овом месту фокусираћемо се на улогу ове организације у припреми за дискредитацију и уклањање десно-оријентисаних политичких снага из политичког живота Србије у случају успешног реализовања пројекта обојене револуције.

🔻 Српски патриотизам и руске службе

🔹 Основна теза текста објављеног на Н1 јесте да руске обавештајне службе, у сарадњи са српским властима, играју некакву одлучујућу улогу у унутрашњим процесима у Србији. И мада се као основни мотиви овде издвајају изјаве руских званичника и наративи широко заступљени у јавном дискурсу као што је онај о наводној употреби звучног топа, без пажње није остало ни проруско расположење значајног дела српског народа — иако га аутор своди на последицу деловања СВР:

(...) Наришкин је такође надгледао ширење руске историјске и идеолошке инфраструктуре у Србији, укључујући отварање огранка Руског историјског друштва — институције која је експлицитно задужена за обликовање историјских наратива и политичког идентитета у складу са приоритетима Кремља.

🔹 Како је ово, према мишљењу Београдског центра, спроведено у пракси можемо сазнати у текстовима објављеним на интернет сајту организације у априлу, октобру и новембру — а одговор је, у најкраћим цртама, деловање српског сегмента Телеграма који је, како се тврди, укључен у ”дискурзивно преобликовање студентских протеста”.

❓ Импликације

🔹 Фокусирајући се у свом раду управо на оне канале који су пружили експлицитну подршку протестном покрету — и то противно позицији руских званичника који се означавају као главни координатори оваквог деловања на информационом форнту — Београдски центар за безбедносну политику шаље јасну поруку да у Србији после обојене револуције неће бити места за национално-оријентисане снаге, без обзира на њихову улогу у мобилизацији одређене демографије у текућој друштвено-политичкој кризи.

🔹 Штавише, означавајући ове изворе као агенте страних служби, Центар спроводи припрему за евентуалне правне кораке усмерене на цензуру српске деснице и њено потпуно уклањање и из јавног дискурса, и из политичког живота условне пост-револуционарне Србије.

🔹 Да ли ће све ово утицати на неке актере да преразмотре своје позиције? Врло вероватно да не — будући да су током претходне године они усавршили вештине рационализације и затварања очију пред очигледним.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇨🇳 Да ли је било покушаја државног удара у Кини?

🔹 У протеклих 24 часа, бројни медији објавили су информацију о могућем покушају државног удара у Кини — о томе шта се заиста догодило на терену у овом тренутку нема готово никаквих званичних информација изузев саопштења државних медија да се два висока официра налазе под истрагом због корупције.

🔻 Теза о покушају убиства Си Ђинпинга

🔹 Неки извори са истока, позивајући се на кинеске Телеграм канале наводно блиске безбедносним службама, тврде да се инцидент одиграо 18. јануара када је група високих официра НОАК покушала да изврши атентат на Си Ђинпинга у Пекингу — ова операција, међутим, благовремено је откривена од стране обавештајних служби које су задржале заверенике.

🔹 Према овој верзији догађаја, у хотелу Џинси (京西宾馆) дошло је и до размене ватре између пучиста и елитних јединица задужених за заштиту кинеског лидера.

🔹 У контраобавештајној операцији која је уследела заменик председавајућег Централним војним саветом Жанг Јусиа и начелник Заједничке штабне управе Централне војне комисије (中央军委联合参谋部) Лиу Женли означени су као лидери пучиста, а појавили су се и наводи о њиховим везама са америчким службама којима су, како се наводи, предали техничке податке о кинеском нуклеарном арсеналу.

🔻 Теза о унутарпартијској борби

🔹 С друге стране, западни извори тврде да је задржавање двојице високих војних званичника део унутарпартијске борбе и, у основи, покушај Си Ђинпинга да елиминише политичке конкуренте пре него што они постану претња.

🔹 Ови наративи, махом фокусирани на чињеницу да је лидерство НОАК ослабљено након задржавања генерала Лиа Женлиа, међутим не нуде одговор на питање зашто би дојучерашњи савезници кинеског лидера били означени као политичка претња.

❓ Импликације

🔹 Упркос убрзаном ширењу медијског хаоса око ове теме, ситуација у Кини у овом тренутку остаје стабилна што нам потврђују и контакти са терена. А, без даљих саопштења власти — која врло лако могу у потпуности изостати — потврдити или оповргнути различите интерпретације недавне ”чистке” у кинеском војном врху показаће се као, у најмању руку, веома изазован задатак.

🔹 Једино што је у овом тренутку сигурно јесте да су и Жанг Јусиа и Лиу Женли уклоњени са положаја и да се формално налазе под истрагом — иако писање медија под контролом државних структура не оставља много простора за спекулацију о исходу истраге.

🔹 Стога, читав инцидент — ма каква била његова природа — указује на то да Си Ђинпингова антикорупциона кампања и даље није остварила своје декларисане циљеве, укључујући ту и у највишим круговима власти. Упркос томе, најаве западних медија о скором колапсу НОАК врло вероватно су преурањене — уклањање компромитованих појединаца са позиција одговорности у средњој перспективи само ће повећати капацитете Кине да адекватно одговори на будуће кризе.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇮🇷⚔️🇺🇸 Да ли се НАТО припрема за агресију на Иран?

🔹 Скорашњи маневри офанзивних капацитета САД, Израела и Велике Британије уз ослањање на логистичке капацитете НАТО база у Средоземном мору привукли су пажњу како аналитичара, тако и шире јавности — након кратког периода затишја током ког је амерички носач авиона USS Abraham Lincoln из Индијског океана стигао у непосредну близину Персијског залива, тема могуће војне агресије на Иран поново је окупирала медије.

✈️ Иако су САД у претходне две недеље повукле део снага са својих база у региону, ситуација на терену указује мање на смањење војног присуства, а више на његово реструктуирање са фокусом на повећање мобилности и размештање најрањивијих капацитета на релативно безбедну удаљеност од иранских граница. Тако се, на пример, амерички авиони-танкери у претходним данима појављују на НАТО базама у Шпанији.

🛰 Уз то, како саопштавају аналитички извори, амерички војни сателити настављају са интензивним осматрањем војних објеката на територији Ирана, а посебно на граници са Ираком и Азербејџаном, као и дуж обала Персијског и Оманског залива.

🔻 Ситуација у региону

🇮🇱 Током јучерашњег дана, регионални извори саопштили су да су САД завршиле са операцијом размештања снага које ће бити ангажоване у циљу заштите Израела од могућег иранског напада — такође, покрети израелске ПВО широм земље бележе се у саопштењима незваничних извора практично од почетка месеца.

🇱🇧 С друге стране, генерални секретар ирачког огранка Хезболе најавио је припрему организације за тотални рат у циљу подршке Ирана — ипак, стварни капацитети групе тешко да ће омогућити значајнији утицај на даљи развој ситуације, а посебно у светлу слабљења утицаја Техерана на друге паравојне групе које делују на ирачкој територији и које су више пута поручиле да не желе да буду увучене у могући сукоб Ирана и САД.

🇶🇦 Можда изненађујуће, Саудијска Арабија, Катар и Уједињени Арапски Емирати званично су саопштили да неће дозволити употребу своје територије, ваздушног простора или територијалних вода за реализацију ма каквих непријатељских дејстава усмерених против Ирана.

🔻 Ситуација у Ирану

🔹 На територији Исламске републике такође се бележе припреме за могући сукоб — оружане снаге одржавају висок степен борбене готовости, а ваздушни простор земље налази се под чврстом контролом како ПВО снага, тако и цивилних институција које су недавно објавиле о новим ограничењима везаним за деловање мањих летилица у ваздушном простору.

🔹 Унутрашња ситуација, међутим, остаје нестабилна — иако су протести окончани након жестоког и одлучног одговора власти, антидржавне снаге и даље одржавају висок ниво тензија у јавности.

🔹 Како нам јављају контакти из Ирана, ове интересне групе отворено заговарају америчку војну интервенцију, тврдећи да ће она довести до формирања прелазне владе на чијем ће челу бити Реза Пахлави који ће управљати земљом до одржавања референдума о будућности политичког система.

❓ Уместо закључка

🔹 Тренутна ситуација на терену показује да ризик од сукоба остаје висок, а да крајњи циљ Вашингтона и Тел Авива у могућој ескалацији може бити демонтажа исламске републике као политичког система Ирана.

🔹 Спремност, али и стварни капацитети Ирана да могућу интервенцију претвори у дугорочан и скуп подухват за САД у овом тренутку представљају можда и најефикаснији механизам одвраћања агресије — и овде се не ради само о војној снази, већ и могућности одржавања унутрашње стабилности у контексту текућег оружаног сукоба.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇰🇿🇺🇸 Казахстански официри на америчким војним академијама

🔹 Реализација новог антируског пројекта на постсовјетском простору се наставља — америчка амбасада у Казахстану објавила је конкурс за пријем грађана средњеазијске републике узраста између 17 и 22 године на Академију обалске страже у Конектикату.

🔹 Како се наводи у позиву, основни циљеви ове иницијативе укључују обуку будућих лидера, развој војне дипломатије и формирање дугорочних веза између две земље. По окончању обуке, предвиђа се обавезна служба у Министарству одбране Казахстана у трајању од најмање 15 година.

🔹 У циљу осигравања високог одзива, америчка амбасада инвестирала је значајна финансијска средства у промоцију овог позива на друштвеним мрежама, а осигурано је и стипендирање кандидата средствима из државног буџета Казахстана.

❓ Реконструкција војног врха

🔹 Упркос мултивекторској политици званичне Астане која се у последњих неколико година чини све отвореније прозападном, оружане снаге централноазијске републике опстајале су као снажно упориште чврстих историјских веза са Русијом — разлог за ово јесте управо обука казахстанских официра на руским војним академијама.

🔹 Стога, једна од кључних последица америчке иницијативе може бити замена тренутне проруске војне елите новом генерацијом официра који ће, први пут у историји земље, на положаје доћи уз чврсте везе са Вашингтоном. У светлу назнака да колективни Запад може разматрати својеврсну репризу украјинског сценарија на северу Казахстана где махом живи рускојезично становништво, ово представља озбиљан дугорочни безбедносни ризик за читав регион.

🔹 Појављивање средњеазијских официра обучених на Западу значајно је и у контексту недавно озваничених планова Организације туркијских држава да у оквиру програма ОТД+ интензивирају не само војне активности унутар блока, већ и војну сарадњу са НАТО уз перспективе евентуалног преласка на НАТО стандарде.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇸 Улазак полиције на Филозофски факултет у Новом Саду — Шта стоји иза медијског хаоса?

🔹 Недавни улазак полицијских снага у просторије Филозофског факултета у Новом Саду представљао је прилику за бројне опозиционе странке и невладине организације да учврсте позиције које су у некој мери пољуљане вишенедељним затишјем на улицама Србије.

🔹 Међу њима су се појавили представници прозападне опозиције, односно странака и организација као што су ДС, ССП, СРЦЕ и ЛСВ, а читав инцидент довео је и до очекиваног активирања условно студентских организација и других представника НВО сектора — јавну платформу за њихове наступе пружили су медији са упитним упливом страног капитала и уређивачком линијом усаглашеном са западним политичким структурама, укључујући ту Нову С, Данас, Н1, као и KosSev.

🔹 Значајна пажња посвећена овом инциденту у јавном простору, опсежна и координисана информациона кампања која за циљ има максимализацију његове заступљености у јавном дискурсу и, посебно значајно, најављени састанци делегације Европског парламента са представницима медија, условних студената и НВО сектора указују на то да у догађајима који су се одиграли у Новом Саду постоје далеко дубљи интереси него што се то чини на први поглед.

🔻 Заштита актива

🔹 Као формални повод за протесте и блокаду зграде ФФНС који су заустављени интервенцијом полиције наводи се недавни отказ професорки Јелени Клеут који се описује као политички мотивисан — на тај начин, ситуација показује јасне паралеле са септембарским догађајима у Крагујевцу када је НВО Крени-Промени агресивном медијском кампањом реаговала на одлуку Друге гимназије да не продужи уговор њеним сарадницима.

🔹 Но, говорећи о могућој политичкој позадини ове одлуке чини се оправданим осврнути се и на политичке позиције саме професорке Клеут која је марта 2024. била гласноговорник струја које су подржавале Динка Грухоњића — професора исте институције који се тада нашао у центру контроверзи због својих проусташких изјава и величања ратних злочинаца из НДХ.

🔹 Уколико овоме додамо и њену улогу у контактирању страних амбасада са циљем заштите Грухоњићеве професорске позиције, као и тадашњу координацију активности са Филозофским факултетом у Београду и сепаратистичким медијима у Војводини, јасно је да Јелена Клеут представља актив одређених интересних група заинтересованих за дестабилизацију ситуације у Србији и задржавање контроле над високим школством.

🔻 Ка регионалној дестабилизацији

🔹 Упркос томе, једна особа, без обзира на своје контакте и положај, тешко да може бити од таквог значаја да њена заштита захтева ангажман свих ресурса — медијских и политичких — који су сада активирани.

🔹 Стога, сви су изгледи да је недавни инцидент уједно представљао и почетак припреме за пролећну кампању дестабилизације која може бити спроведена паралелно са хибридним нападима на Мађарску уочи парламентарних избора на којима, према мишљењу Брисела и одређеним истраживањима, може бити окончана владавина Виктора Орбана.

🔹 Овакве синхроне активности против Србије, Мађарске, али и Словачке могли смо видети и током прошле године, са снажним назнакама да се ради о покушајима западних центара моћи да пресеку последње енергетске везе Русије са земљама Европе. И у светлу најаве куповине руског удела у НИС-у од стране мађарског MOL-а, овај задатак постао је утолико значајнији и није искључено да су, још једном, догађаји на економском плану били стварни покретач нове фазе дестабилизације.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇬🇱🇺🇸 Споразум НАТО и САД о будућности Гренланда

🔹 И тако, после неколико недеља медијског сензационализма и информационог хаоса у ком су се појавили наративи о ”разводу” САД и Европе, крају трансатлантског партнерства и непоправљивој промени читавог светског поретка ствари су се вратиле на старо — судећи према јучерашњем саопштењу Доналда Трампа, нацрт договора о будућности Гренланда је успешно формиран.

🔹 И овај договор није ограничен само на територију данске аутономије, већ и читавог арктичког региона — а судећи по порукама америчког председника, у основи будућег споразума налази се распоређивање америчких снага и војне инфраструктуре унутар арктичког круга, са вероватним размештањем елемената новог система ПРО Златна купола.

🔹 Према неким изворима, америчке базе изграђене на Гренланду и, вероватно, на територији држава Скандинавије, биће сматране де факто америчком територијом по узору на британске базе на Кипру, а није искључена ни предаја контроле над делом минералних резерви Вашингтону.

❓ Импликације

🔹 Овај развој догађаја само потврђује тезу да америчке претензије на Гренланд нису биле последица ни некакве нове Монроове доктрине, ни наводног заокрета Вашингтона по питању односа према својим европским сателитима — напротив, ради се просто о повратку на стање ствари из хладноратовског периода када су америчке базе на Арктику представљале један од кључних елемената војног притиска на тадашњи СССР о чему смо писали раније.

🔻 Између офанзивних и дефанзивних капацитета

🔹 Притом, Трампове тврдње о распоређивању Златне куполе на територији Гренланда треба узети са резервом — балистичке трајекторије преко северног пола на самом почетку хладноратовске конфронтације препознате су као највероватније за евентуалне совјетске ударе на територију САД због чега је овај простор већ добро заштићен постојећим системима ПРО.

🔹 С друге стране, Москва се, посебно у 21. веку, фокусирала на израду нових перспективних типова наоружања као што су подводни Посејдон, крстарећи Буревестник или балистички Сармат који могу погодити циљеве на америчкој територији неконвенционалним путањама — било маневрисањем испод воде или у ваздуху, било балистичким ударом преко јужног пола.

🔹 И мада ово не мора нужно умањити значај модернизације америчке ПРО на крајњем северу, ипак се ради о сигналу да појављивање офанзивних система на Арктику може донети Вашингтону далеко више користи у дугорочном стратешком плану. Баш као што је то био случај током Хладног рата.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇺🇸 НАТО тражи од Турске да убрза распоређивање снага на Балтику

🔹 Пројекат опсежне милитаризације Балтика који је колективни Запад спровео током претходне године — уз проширење постојећих војних савеза и покретање неколико нових НАТО мисија на северу Европе — упркос недавним успесима у делимичној блокади северних морских рута, сада се суочава са првим оперативним проблемима.

🔹 Ескадрила сачињена од 24 авиона из Шпаније, Немачке и Италије показала се недовољном за амбициозни пројекат успостављања потпуне ваздушне контроле изнад Балтичког мора чиме би оно било претворено у унутрашњу акваторију НАТО — што је у јуну и експлицитно поручио генерални секретар пакта Марк Руте. Међутим, смањење ангажмана САД нарушило је план ротационог распоређивања снага и учинило планиране патроле немогућим.

🔹 Због тога, НАТО се обратио Турској са молбом да своје ловце распореди на естонској бази Амари — противно ранијим плановима за турско учешће у НАТО мисији изнад Црног мора са база на територији Румуније.

❓ Импликације

🔹 Слабост НАТО у овом погледу не треба преценити — упркос недостацима у планирању, снаге колективног Запада у овом тренутку задржавају значајан степен контроле над балтичком регијом, а Русија још увек није представила убедљив одговор ни на све учесталије претње њеним економским интересима ни, још значајније, на ризик од поморске блокаде Калињинграда.

🔹 С друге стране, ова брза и ненајављена промена планова НАТО указује на стварне разлоге онога што се у медијима представља као захлађење односа између Европе и САД — не ради се о томе да се Вашингтон повлачи из Европе, напротив, реч је о приморавању његових европских сателита да предузму мере које ће омогућити да самостално испуне задатке који су им постављени.

🔹 Управо ово се налази у основи америчке стратегије два фронта — уколико САД претендују да преживе будући сукоб са Кином и у том процесу опстану као светска сила, онда Европа мора бити у стању да самостално води сопствени рат против Русије. И то тешко да ће бити могуће све док америчке снаге остају основна снага НАТО на старом континенту.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇵🇸🇺🇸 Трампов Одбор за мир — Хегемонизам иза маске мултилатералности

🔹 Америчка иницијатива регулисања ситуације у Гази посредством рада тзв. Одбора за мир, баш као и ранији предлог о формирању исламског мировног контигента под командом америчког војно-грађанског центра са седиштем у Кирјат Гату, у најбољем случају представља механизам легитимизације израелске анексије палестинских територија под патронатом Вашингтона.

🔹 Разговори о нормализацији стања на терену чине се утолико циничнијим с обзиром на то да се они одвијају у светлу де јуре анексије Западне Обале од стране Израела и практичног брисања Палестине са политичке мапе региона — без икакве реакције међународне јавности.

🔹 Но, идеја формирања нове организације под експлицитним лидерством Вашингтона и са могућношћу ексклузивног чланства у духу најбољих традиција америчког капитализма јуче је додала још једну контроверзу на убрзано растући списак — према саопштењу америчких званичника, овлашћења Одбора за мир надилазиће решење палестинског питања, а организација ће претендовати на улогу глобалног арбитра међународних спорова.

❓ Импликације

🔹 Преседан који се овде успоставља више је него опасан — САД једнострано преузимају јурисдикције Савета безбедности УН, додатно обесмишљујући постојање формално најзначајније међународне институције, и експлицитно означавајући Вашингтон као јединственог лидера међународног дијалога, са правом да на глобалном нивоу доноси одлуке о свим оним питањима које сматра значајним за сопствене интересе.

🔹 У том погледу, Одбор за мир, иако формално представљен као мултилатерална организација заправо је механизам формализације америчке концепције ”поретка заснованог на правилима” — правилима које одређује, мења и глобално спроводи једна сила.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇳🇬🇺🇸 Завади па владај — Интерес Вашингтона у дезинтеграцији Нигерије

🔹 У децембру прошле године оружане снаге САД извеле су низ ограничених удара на северу Нигерије, формално са циљем заштите хришћанског становништва од напада исламистичких група које делују на северу земље. Исту ову реторику у претходних неколико дана могли смо чути и у америчком Конгресу где су се појавили позиви на дезинтеграцију афричке земље.

🔹 Два модела која су предложена у Вашингтону укључују поделу земље по религијским границама на хришћански и муслимански део, као и разбијање њене данашње територије на шест независних држава.

🔻 Ка политичкој дезинтеграцији Сахела

🔹 Овакви предлози америчких конгресмена налазе се у очигледној опозицији са интегративним процесима у региону које предводи суверенистички блок Савеза држава Сахела — и нема сумње да би коренита промена граница Нигерије довела до погоршања регионалне безбедносне ситуације, са могућим преливањем кризе и успоном сепаратизма на простору суседних држава.

🔹 На тај начин, евентуални распад Нигерије представљао би снажан ударац на текуће политичке и економске процесе у Сахелу, као и значајан безбедносни изазов који би иначе нестабилну безбедносну ситуацију могао претворити у озбиљну дугорочну кризу са далекосежним последицама — не само у погледу ситуације на терену већ и блокаде руских војних капацитета који остају основни механизам утицаја Москве на црном континенту.

🔻 Превенција суверенизма

🔹 Но, амерички интереси могу бити повезани не само са регионалним процесима, већ и са самом Нигеријом која у овом тренутку представља четврту највећу економију Африке (прву према БДП-у по паритету куповне моћи) са економским растом од око 3%. Уједно се ради и о најмногољуднијој земљи континента која је у претходном периоду значајно диверзификовала своју привреду, смањујући зависност од извоза енергената у корист услужног и пољопривредног сектора.

🔹 На тај начин, Нигерија представља јасног претендента на положај регионалног лидера — а, упркос њеном истакнутом положају у сада само формалном профранцуском блоку ECOWAS, нема гаранција да би ове амбиције биле реализоване у складу са интересима Запада.

🔹 Штавише, Нигерија је још у марту 2024. објавила о својим намерама да приступи блоку БРИКС, добијајући формално статус земље партнера блока у јануару 2025. А у марту прошле године, престоницу афричке земље посетила је делегација Министарства одбране РФ, као и представници руског бизниса — у оба случаја, дијалог са нигеријским лидерима био је усмерен на проширење сарадње у стратешки значајним сферама.

❓ Импликације

🔹 На тај начин, дестабилизација и евентуална дезинтеграција Нигерије појављују се као механизам истовременог заустављања интеграционих процеса региона, а са њима и ширег процеса ресуверенизације Африке, али и ограничавања даљег ширења руског утицаја на простору Сахела.

🔹 Уништењем најмногољудније земље континента, Вашингтон може спречити појављивање новог регионалног лидера, тако уклањајући стратешки изазов својим интересима без неопходности дугорочних инвестиција у успостављање контроле над политичким и економским животом земље.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🔵 У светлу јучерашњег хаковања пријатељског, иако сада неактивног канала Хроника Суверенизма, као и с тим повезаног опреза уважених колега са НМКТ, и једног броја читалаца који су се обратили преко бота, следи неколико разјашњења.

🔹 Канал Друштвени удар функционише у редовном режиму, а сви материјали објављени овде доступни су и на сајту. Налог на мрежи X такође је "званичан" иако неактиван.

🔹 Текстови преузети са канала/сајта и објављени на другим порталима, а у неким случајевима, и потписани другим именима нашли су се тамо на самосталну иницијативу трећих страна — Друштвени удар је активан само на горе поменутим платформама и увек анонимно.

🔹 Што се тиче канала Хроника Суверенизма и Достојевски са ФПН-а, ради се о каналима са којима имамо добру сарадњу, двосмерну комуникацију са њиховим админима и дељене ставове по бројним питањима — упркос томе, ови пројекти и Друштвени удар немају преклапања међу администраторима и делују потпуно независно.

Админ

🇬🇧🇳🇴 А, може и другачије — Лондон повећава војно присуство на северу Норвешке

🔹 У светлу тензија изазваних америчким претензијама на европску територију, оружане снаге Велике Британије показале су посвећеност заштити суверенитета савезничке Данске слањем једног војника на Гренланд — док је за то време, више од хиљаду британских војника ангажовано је на војним вежбама које се одвијају на бази Viking на крајњем северу Норвешке.

🔹 И овај број наставиће да расте — како саопштава шефица британске дипломатије Ивет Купер, до пролећа 2026. он би требало да достигне 1.500, а до краја године 2.000 војника, махом припадника елитних јединица које се у суровој клими норвешког севера припремају за предстојећи рат са Русијом.

🕊 Пракса обуке британских војника на овом простору није новитет — Лондон је припремао своје маринце за могуће операције на територији СССР-а још у хладноратовском периоду, ослањајући се на сличну климу у норвешком Тромсу. Ове активности обновљене су 2023. када је и изграђена база Viking — званично, у склопу одговора на ”руску агресију на Украјину”.

❓ Импликације

🔹 Упечатљива разлика у британском војном присуству (или одсуству истог) у Норвешкој и на Гренланду снажан је показатељ стварних приоритета земаља политичке Европе — упркос жестокој реторици, стварна дејства усмерена на заштиту данског суверенитета остају у домену симболичног.

🔹 У периоду од пада Берлинског зида, Европа је постепено одустајала од сопствене независности у корист америчке заштите, а овај процес је додатно убрзан од 2022, са диверзијама на гасоводу Северни ток као кулминацијом пројекта деконструкције суверенитета земаља старог континента. Стога, чак и да Европа има вољу да се супротстави Вашингтону — она за то више нема капацитета.

🔹 И управо зато, на Гренланду видимо готово комично парадирање појединачних војника — што је накнадно објашњено некаквом руском претњом, у складу са ранијим тезама Беле куће — а, у Норвешкој озбиљне припреме за непромењени спољнополитички приоритет колективног Запада — предстојећи сукоб са Русијом.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇰🇿🇺🇸 САД планирају преузимање актива Лукоила у Казахстану

🔹 Ситуација око НИС-а коју смо могли пратити почетком године није јединствена у свету — и власти Казахстана се суочавају са сличним захтевима Вашингтона, а Министарство финансија САД дало је Астани рок до 27. фебруара да отуђи акције Лукоила у стратешким енергетским пројектима републике.

🔹 Међу могућим купцима појављују се како локални оператери пројеката Карачаганак и Тенгиз, тако и америчке компаније Chevron и Carlyle Group.

🔹 Према саопштењима казахстанског Министарства енергетике, власти централноазијске републике не само што планирају да се повинују захтевима Вашингтона, већ и елиминацију економског присуства Лукоила виде као својеврсну економску прилику.

🏭 Проблем инфраструктуре

🔹 Но поред декларисане спремности Казахстана и САД за сарадњу у још једном у низу економских удара на Русију, практична реализација ове сарадње у антируском кључу остаје под знаком питања будући да извоз казахстанских енергената зависи од инфраструктуре у власништву РФ и на њеној територији.

🔹 С тим на уму, недавни удари ОСУ на нафтне платформе Лукоила у Каспијском мору, као и танкере Delta Harmony и Matilda који су превозили казахстанску нафту у акваторији Црног мора чине се мање као изоловани инциденти или медијске победе кијевског режима, а више као елемент шире стратегије демонтаже постојеће енергетске инфраструктуре која повезује Каспијско и Црно море.

🔹 И ово већ даје одређене резултате — у првој половини јануара, извоз казахстанских енергената опао је за 35% због безбедносних разлога што Астану, која већ дуже време показује назнаке постепеног заокрета ка Западу, чини утолико заинтересованијом за смањење нивоа сарадње са Русијом у стратешки значајним сферама.

❓ Стратешки угао

🔹 Догађаји у Казахстану, сагледани у светлу санкционих притисака на НИС, као и истискивања руског капитала из нафтних налазишта у Ираку показују да Вашингтон и његови европски сателити не само не одустају од покушаја економског гушења Русије, већ и интензивирају своје напоре, допуњујући постојеће санкционе притиске како експлицитним захтевима по питању будућности руског присуства на различитим тржиштима, тако и војним дејствима против руске трговачке флоте и енергетске инфраструктуре.

🔹 Овакав развој догађаја директно је супротстављен интерпретацијама присутним у медијима, а према којима се на терену одвија некакво зближавање Русије и САД са последичним преласком Вашингтона на модел некаквог ”племенитог” империјализма који ће бити ограничен провизорним линијама западне хемисфере. Чињенично стање показује да је ситуација управо супротна.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🚀🇮🇷 Одвраћање агресије — Ирански балистички тест као одговор на амерички ултиматум

🔹 Свега два дана након што је Вашингтон јавно изнео ултиматум у ком се од Ирана захтева да, између осталог, ликвидира део свог ракетног арсенала, оружане снаге Исламске републике спровеле су испитивање балистичке ракете дугог домета и за сада непознатог типа.

🔹 Бројни медији који су објавили о лансирању пренели су да се ради о интерконтиненталној балистичкој ракети — ова могућност није искључена будући да је испитивање спроведено у координацији са Русијом на чијој се територији налазила мета новог иранског система.

🔹 Уколико се радило о полигону Кура на Камчатки који Армија РФ неретко користи у исте сврхе, иранска ракета морала је прелетети најмање 7.400 километара, односно за око 2.000 километара више него што је неопходно за њену техничку класификацију као интерконтиненталне.

❓ Политичке поруке и војна логика

🔹 Да ли је овај војни тест представљао непосредан одговор на амерички ултиматум може бити предмет спекулација, но у светлу растућих притисака на Техеран, ова могућност није искључена, а посебно имајући у виду чињеницу да је јунским ударима САД на Иран такође претходило изношење ултиматума.

🔹 Иза политичке поруке, међутим, крије се јасна војна логика — повлачењем значајних капацитета са својих блискоисточних база, Вашингтон је демонстрирао да није вољан да ризикује губитке у евентуалној операцији против Ирана. Стога, одлука Техерана да демонстрира да његов одговор може бити практично глобалан потпуно је разумљива и може се показати као више него оправдана.

🔹 У свему овоме не треба потценити ни улогу Русије — иако наводи о могућој предаји ракетне технологије Техерану остају без потврда, координација испитивања са Москвом представља сигнал о спремности РФ да и на војном плану стане уз своје стратешке савезнике, у најмању руку, пружајући подршку у развоју сопствених механизама одвраћања агресије.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇺🇩🇪🇮🇹 Притисци на руску флоту — Увод у поморску блокаду Калињинграда?

🔹 Догађаји из претходних неколико дана потврђују да је задржавање танкера Маринера представљало својеврсни сигнал почетка нове фазе притисака на руску флоту. На саопштење Европске комисије да земље чланице Уније морају саме одлучити да ли ће следити пример Вашингтона у овом погледу, пре два дана је одговорила Италија када је задржала и конфисковала 33 тоне челика са брода који је испловио из Новоросијска.

🔹 А само дан раније, морнарица Немачке пресрела је танкер Arcusat — иако у овом случају није дошло до задржавања брода, посада је била приморана да одустане од пловидбе кроз Балтичко море и промени курс ка руским арктичким лукама.

🔹 Западни медији који су објавили информације о инциденту поручили су да се овде ради о првом примеру успешне блокаде северних акваторија од стране једне европске силе — ово, како се наводи, може бити први у низу нових механизама притисака на Русију који без драматичног подизања политичких тензија доводи до жељених економских последица.

❓ Импликације

🔹 Одсуство непосредног војног одговора на недавне инциденте, као и функционалне безбедносне архитектуре која би омогућила заштиту руских интереса у међународним водама одрешили су руке НАТО да активирају војне структуре формиране током претходне године у циљу практичне трансформације Северног и Балтичког мора у унутрашњу акваторију пакта.

🔹 Да се ради управо о примени већ разрађених механизама, а не изолованим инцидентима указује и чињеница да је до ове нове епизоде ескалације дошло у тренутку почетка војне вежбе Steadfast Dart 26 која се одиграва управо у Балтичком мору и током које ће европске чланице НАТО увежбавати пребацивање снага за брзо реаговање на север Европе.

🔹 А, пример танкера Arcusat само је још један аргумент у прилог тези да милитаризација Балтика за циљ има не само интензивирање санкционих притисака уз примену војне силе, већ и потпуну блокаду Балтичког мора за руске бродове.

🔹 Овакав развој догађаја може имати далекосежне и драматичне безбедносне, а не само економске последице — са практичним истискивањем руске морнарице са овог стратешког простора, биће могуће говорити и о почетку поморске блокаде Калињинграда чија ће једина веза са матицом у том тренутку прелазити преко територије НАТО.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇮🇷🇺🇸 Да ли САД спремају Венецуелански сценарио за Иран?

🔹 Иако су насилни протести у Ирану утихнули након одлучне реакције власти, ситуација у земљи далеко је од стабилне — ублажавање реторике Вашингтона није праћено смањењем тензија на терену. Војни сателити САД настављају са интензивним осматрањем положаја ПВО у близини границе са Ираком, а упркос евакуацији људства и технике са бројних блискоисточних база, амерички офанзивни капацитети пребацују се у зону могућих борбених дејстава.

🔹 Носач авиона USS Theodore Roosevelt пре два дана је прошао кроз Аденски залив, а USS Abraham Lincoln започео је пловидбу преко Индијског океана са крајњим одредиштем у Персијском заливу где ће стићи наредне седмице.

🔹 Оваква ситуација на терену у значајној мери подсећа на америчке војне активности у Карипском мору у предвечерје проглашења операције Southern Spear која је и сама представљала увод у енергетску блокаду Венецуеле, а потом и операцију киднаповања Николаса Мадура са последичним постављањем послушнијих лидера на чело земље.

🔻 Хапшења реформатора у Ирану

🔹 На могуће планове Вашингтона да реализује венецуелански сценарио у Ирану указује и јучерашња информација о хапшењима Хасана Роханија и Џавада Зарифа, бившег председника и министра спољних послова који су познати по својим контроверзним прозападним ставовима.

🔹 Њихово уклањање из политичког живота Исламске републике указује на то да војно-политички врх и обавештајне службе имају разлога да верују да су ови појединци могли бити укључени у планове свргавања актуелних власти и промене ширег политичког система Ирана.

🔻 Зашто је Вашингтон одустао од својих првобитних планова?

🔹 Иако се званични Техеран и даље суочава са значајним притисцима, Вашингтон и оне снаге заинтересоване за дестабилизацију земље у претходним данима суочили су се са низом неуспеха — не само да је радикализација протеста успешно заустављена пре него што је доведена до критичне тачке, већ се и безбедносни апарат Ирана овог пута показао далеко спремнијим за ескалацију него што је то био случај у јуну.

🔹 У ноћи између 14. и 15. јануара када су бројни аналитичари очекивали почетак америчке агресије, Иран је превентивно затворио ваздушни простор, превео ваздушне снаге и Централну команду у ПВО у стање највише борбене готовости и подигао ловце у ваздух у мисији патроле дуж западних граница — тако лишавајћи САД прилике за изненадни напад.

🔹 Покушаји увођења наоружаних курдских група из Ирака такође су пресечени захваљујући дојави турских обавештајаца који су омогућили Корпусу чувара исламске револуције да пресретну и ликвидирају ове групе пре него што су оне могле извршити задатке који су им поверени.

❓ Импликације

🔹 Без шансе за муњевито брзу и гарантовано успешну операцију каква је спроведена у Венецуели, Вашингтон је, у најмању руку, одложио почетак агресије до завршетка реструктуирања својих снага у региону.

🔹 Војне базе на Блиском истоку које представљају статичне и стога релативно лаке циљеве иранске одмазде у великом броју случајева сведене су на технички персонал док се као главне офанзивне снаге појављују високо покретљиве и добро заштићене морнаричке ударне групе.

🔹 Све ово показује да војна операција против Ирана и даље остаје на столу — иако Вашингтон покушава да пронађе начин да спречи њену ескалацију у дугорочни сукоб који би довео до блокаде капацитета и последичног одлагања планова на другим стратешким правцима.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇸 Пуцњава код Куршумлије — Између ситног криминала и потенцијалне диверзије

🔹 Средином јучерашњег дана, бројни медији саопштили су да је наоружана група појединаца прешла административну линију АП Косово и Метохија у близини атара села Парада надомак Куршумлије, где је отворила ватру на полицијске снаге и технику ангажовану на чишењу снега на локалном путу.

🔹 Већина извора одговорност за инцидент је сместила на организоване групе са простора Подујева које се баве илегалном сечом шума са друге стране административне линије. Овакво тумачење, међутим, занемарује шири контекст који указује на то да значај инцидента може бити знатно већи него што се то чини на први поглед.

🇷🇺 Притисак на базе ВС у КЗБ

🔹 Јучерашњи инцидент није први своје врсте — 16. новембра прошле године, група наоружаних Албанаца отворила је ватру на патролу Војске Србије недалеко од базе 4. бригаде копнене војске Дебела глава на територији општине Бујановац.

🔹 С тим на уму, напад на полицијске снаге у Паради представља већ други случај интрузије преко административне линије на дубину од око 2 километра, други случај отварања ватре на безбедносне снаге Србије и други случај појављивања добро наоружаних албанских група у непосредној близини објеката Војске Србије — у свега три месеца.

🔹 Иако мејнстрим медији на то нису обратили пажњу, јучерашњи инцидент одиграо се на свега 15.5 километара од базе ВС Топлички устанак, на простору на ком се налази неколико стратешки значајних узвишења која могу играти значајну улогу у ватреној контроли околног терена, укључујући ту и неколико значајних путева који воде ка Куршумлији.

❓ Импликације

🔹 Тишина Приштине, али и КФОР-а који би требало да контролише ситуацију у КБЗ где су се оба напада одиграла, као и пракса српских медија да умањују значај оваквих инцидената, сводећи их на успутну белешку о примерима ситног криминала онемогућују извођење коначних закључака. Упркос томе, сличности са догађајима из новембра, у најмању руку, завређују пажњу надлежних служби.

🔹 Уколико постоји и најмања шанса да иза ”шумокрадица из Подујева” стоје диверзантски тимови илегалних КБС — који су обучени од стране британских инструктора и који су учествовали у војним вежбама у Турској — безбедносне импликације могу се показати далеко озбиљнијим. Посебно у светлу отворених позива Приштине на повлачење ВС из КЗБ.

📍 Оперативна карта у високој резолуцији

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇺🇸 НАТО поново о истовременом сукобу са Русијом и Кином

🔹 Генерални секретар НАТО Марк Руте јуче је још једном саопштио медијима о сопственом убеђењу у предстојећи рат на два фронта — против Русије, и против Кине:

Ако Кина нападне Тајван, она то неће учинити самостално. Пекинг ће [истовремено] натерати Владимира Путина да нападне нас [НАТО].

💬 Неизоставна фраза НАТО реторике

🔹 Овакав став, међутим, у последњим месецима постао је практично неизоставан елемент реторике пакта — практично идентичну тезу Руте је већ изнео у октобру, док је у децембру поручио да иза војних успеха Русије стоји Кина.

🔹 У новембру, главнокомандујући снагама НАТО Алексус Гринкевич је предвидео истовремени сукоб са Русијом и Кином до 2027. године, заснивајући своје тумачење на истом виђењу као и Руте.

❓ Импликације

🔹 Иза овог готово комичног понављања истих порука сваког месеца од стране највиших званичника НАТО стоје конкретни стратешки интереси.

🔹 Инсистирајући на неодвојивој повезаности геополитичких позиција Русије и Кине, односно неминовности истовременог сукоба са обе силе, НАТО формира аргумент против америчке стратегије два фронта која предвиђа потпуно одвајање европског и азијско-тихоокеанског театра могућег глобалног сукоба.

🔹 Након експлицитне поруке Вашингтона да његови европски сателити "немају шта да траже у Азији", НАТО је одустао од покушаја довођења САД пред свршен чин и преусмерио своје напоре на реторичку аргументацију у корист заједничког деловања на оба фронта.

🔹 Ово указује не само на стратешка неслагања између САД и европских чланица НАТО, већ и на несигурност пакта у сопствене капацитете у сукобу са Русијом без директне подршке Вашингтона.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇧🇾 Војно-политичко руководство Белорусије упозорава на растућу претњу НАТО

🔹 Јучерашње заседање војно-политичког врха Белорусије било је посвећено растућој претњи са Запада, а тренутни геополитички положај земље сажео је њен председник Александар Лукашенко:

Говорити о томе да је око нас постало неспокојније него пре нема смисла. Ми смо се увек налазили у веома озбиљној ситуацији. Данас, нажалост, нема изгледа да ће бити спокојније.

🔹 Коментаришући ову позицију, министар одбране Виктор Хрењин је констатовао да се у земљама Европе спроводи ”милитаризација без преседана” која је пропраћена ”агресивним испадима” и опасним намерама усмереним против Минска — он је овде посебну пажњу посветио деловању америчких бомбардера који су, како тврди, више пута увежбавали извођење удара по циљевима на белоруској територији.

🔹 Поред тога, надлежне службе бележе и значајан раст активности извиђачке авијације НАТО која је у периоду између 5. и 11. јануара извела чак 16 летова у непосредној близини белоруских граница.

❓ Позадина догађаја

🔹 До ових саопштења долази након периода активних контаката Минска и Вашингтона који су резултирали уклањањем дела санкција против Белорусије с једне стране и ослобађањем одређеног броја западних агената који су учествовали у покушају обојене револуције 2020. и 2021.

🔹 Ови на првом месту прагматични споразуми, како видимо, нису се показали сигналом било какве промене, а камоли заокрета, у америчкој политици према Минску — штавише, након што је осигурао слободу за појединце са значајним искуством у ранијим кампањама унутрашње дестабилизације Белорусије, Вашингтон је интензивирао војне притиске који су, како примећује и Лукашенко, иначе постали константа белоруске геополитичке позиције.

🔹 Да ли ће се попустљивост Минска у овом погледу показати као грешка? Ситуација на терену свакако показује тенденције ка даљем заоштравању о чему говоре и недавне оптужбе Володимира Зеленског да руске ударне беспилотне летилице у извршавању својих задатака користе белоруски ваздушни простор.

🔹 Оно што је значајно, међутим, јесте што белоруско руководство примећује ове процесе благовремено и, очекује се, примењује адекватне мере. Овај опрез утолико је оправданији у светлу открића белоруских служби из априла 2024. да је колективни Запад разрадио план окупације Кобринског рејона Брестске области од стране паравојних снага које се боре у редовима ОСУ, након чега ће тзв. белоруска влада у изгнанству упутити захтев НАТО за увођење додатних снага у окупиране области.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇺🇬🇧 Велика Британија спремила правну основу за задржавање руских бродова

🔹 Током претходних неколико дана, законодавци Велике Британије интензивирали су расправу о могућим правним основама за конфискацију бродова укључених у транспорт руских енергената — коначан одговор на ово питање пронађен је у закону Sanctions and Money Laundering Act усвојеном 2018.

🔹 Како се наводи у медијима, текст овог закона предвиђа употребу војне силе за принудну проверу и евентуално задржавање оних бродова за које се сумња да учествују у нарушавању санкционог режима уведеног против трећих страна.

🔹 Досадашња саопштења званичника, међутим, не прецизирају да ли се примена овог закона планира и у међународним водама, у отвореном нарушавању важећих норми поморског права или ће активности Лондона за сада бити ограничене на деловање у територијалним водама Ламанша где се у овом тренутку налазе два танкера на путу ка северним руским лукама.

💬 Према британској министарки транспорта, Хејди Александер, јавно откривање ове информације и конкретних планова Велике Британије у овом тренутку ”помогло би само Владимиру Путину”.

❓ Позадина догађаја

🔹 Имајући у виду да су оружане снаге Велике Британије непосредно учествовале у операцији задржавања танкера Маринера под лидерством САД, овакав развој догађаја не представља изненађење — штавише, имајући у виду чињеницу да је овај брод нападнут у међународним водама између Фарских острва и Исланда, чини се основаним претпоставити да ће Лондон и убудуће деловати свуда где за то има капацитета, а не само у границама сопствених територијалних вода.

🔹 Конкретизација планова Велике Британије у овом погледу одвија се у светлу како прошлогодишњих претњи премијера Кира Стармера да ће Лондон обуставити деловање руске флоте из сенке, односно лишити Русију прихода од продаје енергената, тако и недавне поруке Европске комисије да земље чланице Уније морају самостално одлучити да ли ће следити пример Вашингтона и предузимати војне мере против руске трговачке морнарице.

❓ Импликације

🔹 Отворена дискусија о координисаној примени силе у циљу максимализације санкционих притисака на Русију и практичног истискивања Москве са светских тржишта одвија се паралелно са све учесталијим нападима на руске активе — како посредством војних удара на производне и транспортне капацитете који се изводе рукама ОСУ, тако и кроз економске притиске на треће стране у циљу елиминације руског присуства на конкретним територијама.

🔹 Ово указује на то да раст тензија у међународним водама представља само један аспект шире кампање притиска која је планирана и припремана током претходне године — на првом месту путем милитаризације морских путева северне Европе — а, која је након успешног испитивања и формирања преседана у инциденту са танкером Маринера прешла у фазу реализације.

🔹 Досадашњи развој догађаја, ван сваке сумње, показује да је једини начин супротстављања агресивној политици Запада повећање руског војног присуства у међународним водама и осигуравање адекватније заштите стратешки значајних актива — догађаји из маја прошле године већ су потврдили ефикасност ових мера, иако оне долазе уз растуће ризике од директне конфронтације руске армије и оружаних снага НАТО.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇭🇺🇪🇺 Европска комисија одлаже све одлуке о Мађарској до окончања избора

🔹 Како преноси портал Euronews, Европска комисија је донела одлуку о  одлагању свих одлука о Мађарској до краја априла када ће у земљи бити одржани парламентарни избори.

🔹 Док ово с једне стране значи одлагање истраге навода да су мађарске дипломате у Бриселу наводно биле укључене у шпијунирање против интереса Уније, с друге се ради о формализацији замрзавања средстава ЕУ намењених Мађарској.

🔹 Према саопштењима извора у ЕК, ова одлука донета је у циљу дистанцирања Брисела од предизборне кампање како би Орбан био лишен аргумента о непријатељском деловању ЕУ који, као се наводи, може бити употребљен за дискредитацију опозиционог кандидата.

Ипак, ситуација тешко да је тако једнозначна.

❓ Шта стоји иза "немешања" ЕУ?

🔹 У свему овоме, Европска комисија делује веома прорачунато и лукаво — формално претендујући на дистанцу, Брисел проналази изговор за замрзавање финансијских средстава у практичној репризи догађаја са почетка прошле године.

🔹 Тада, ЕУ је блокирала исплату 1,04 милијарди евра намењених Будимпешти, званично, због забринутости за стање владавине права у Мађарској. Овај развој догађаја одмах је искористио прозападни опозициони политичар Петер Мађар, поручујући да је он једини који може одблокирати ова средства.

🔹 На тај начин, под маском немешања, Европска комисија заправо реализује опробану стратегију подривања позиције Виктора Орбана и директног утицаја на исход избора.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar