З А Н И М Љ И В О С Т
🔸🔸🔸🔸🔸🔸🔸🔸

БЕОГРАД ПРЕ АУТОМОБИЛА

Почетком ХХ века Београд је био град калдрме, фијакера и запрежних кола. Аутомобил је овде још био готово непозната појава. А онда је, 3. априла 1903. године, на београдске улице стигла машина која ће заувек променити слику градског саобраћаја. Тако је почело ново доба.

3. АПРИЛ 1903.
🔸🔸🔸🔸🔸🔸🔸🔸

Тог дана у Београд је стигао први путнички аутомобил. Његов власник био је Божидар Радуловић, београдски банкар, трговац и рентијер. Његов долазак није био само приватна куповина: био је то почетак нове епохе у историји саобраћаја у Србији. За Београд је то била новост.

БОЖИДАР РАДУЛОВИЋ
🔸🔸🔸🔸🔸🔸🔸🔸

Радуловић је аутомобил купио у Бечу за 12.000 круна. За човека из тадашње Србије то је била велика инвестиција. Аутомобил је затим железницом допремљен до Београда, где је његова појава одмах привукла пажњу грађана и постала права градска атракција. И то је био почетак.

NESSELDORF B. BREAK
🔸🔸🔸🔸🔸🔸🔸🔸

Први аутомобил био је Nesseldorf, модел B. Break, са шест седишта. Произведен је у фабрици вагона у Копривницама, у Чешкој, која је 1897. године почела производњу аутомобила. Имао је водом хлађени двоцилиндрични боксер мотор снаге око 12 KS. И тако је почела нова епоха.

АУТОМОБИЛ ЈЕ ТРАЖИО ВОЗАЧА
🔸🔸🔸🔸🔸🔸🔸🔸

Радуловић није знао да управља аутомобилом, па је ангажовао Сретена Костића. Тако је Костић постао његов возач, али и један од првих српских аутомобинских шофера. За свој посао добијао је 19 круна дневно, што је била веома добра зарада за то време. То је био први корак.

НИЈЕ БИЛО ЛАКО ВОЗИТИ
🔸🔸🔸🔸🔸🔸🔸🔸

Први аутомобили нису имали ништа од данашње удобности. Мотор се покретао ручно, а возач је морао добро да познаје механизам. Мењач, кочнице, паљење и довод горива захтевали су искуство. Уз све то, београдске улице нису биле грађене за аутомобиле. И то је била сензација.

БЕОГРАДСКА АТРАКЦИЈА
🔸🔸🔸🔸🔸🔸🔸🔸

Појава аутомобила била је права сензација. Људи су излазили на улице да виде необичну машину, а аутомобил је постао тема разговора по Београду. Оно што је у Европи већ представљало знак модерног доба, у Србији је још изгледало као чудо на четири точка. И тако је почело.

ДРУГИ АУТОМОБИЛ СТИЖЕ ПОСЛЕ 17 ДАНА
🔸🔸🔸🔸🔸🔸🔸🔸

Само седамнаест дана након Радуловићевог аутомобила, у Београд је стигао још један путнички аутомобил. Његов власник био је београдски трговац Младен Ф. Љубинковић. Тиме је потврђено да први аутомобил није био пролазна новотарија, већ почетак новог тренда. То је новина.

А ЗАТИМ И ТРЕЋИ
🔸🔸🔸🔸🔸🔸🔸🔸

Трећи аутомобил у Београд је увезао др Ђорђе Нешић, лекар и директор Окружне клинике у Београду. Био је то аутомобил марке Dürk, најновији модел, са два цилиндра. Београђани су га, у шали и помало заједљиво, називали „Нешићевим шпоретом". И тако је почела нова историја.

АУТОМОБИЛ ПОСТАЈЕ СТАТУС
🔸🔸🔸🔸🔸🔸🔸🔸

У наредним годинама аутомобили су све чешће стизали у Србију. Међу маркама које су се појављивале били су Benz, Fiat, Ford, Renault, De Dion и друге. Аутомобил је полако престајао да буде само техничка новотарија и постајао је знак богатства, престижа и модерног живота.

АУТОМОБИЛ ПРЕЛАЗИ ГРАНИЦЕ
🔸🔸🔸🔸🔸🔸🔸🔸

Нова машина није остала само београдска атракција. Већ 5. маја 1903. године први аутомобил стигао је и у Црну Гору. Коришћен је за потребе поштанске службе. Аутомобил је тако почео да улази и у државне службе, трговину и свакодневни живот. То је био важан корак за град.

ПОЧЕТАК МОТОРИЗАЦИЈЕ СРБИЈЕ
🔸🔸🔸🔸🔸🔸🔸🔸

Године 1903. било је тек неколико аутомобила, али је промена већ почела. Увоз нових возила постајао је све чешћи, а интересовање за аутомобил расло је из године у годину. Београд је полако напуштао свет у коме су коњи били једини господари друмова. То је био први корак.

ОД ЧУДА ДО СВАКОДНЕВИЦЕ
🔸🔸🔸🔸🔸🔸🔸🔸

Оно што је 1903. изгледало као необична и скупа играчка, током наредних деценија постало је важан део саобраћаја. Аутомобил је променио начин путовања, трговине и живота. Почела је историја моторизације Србије, а њен први велики тренутак догодио се у Београду. Нови век.


🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК