srpsko_otacastvo

Крајем 14. вијека Турци су већ дубоко продрли на Балкан. Успјели су да се пробију и у наше крајеве. Први непосредни додир Османлија са Босном десио се 1386. године, када је мањи број османских чета допро до долине Неретве. Опасност није била велика, јер су дошли пред крај јесени и у незнатном броју, када су Османлије већ окончавали своја ратна дејства. Знатно озбиљнији османски напад се догодио двије године касније.

Већ почетком августа 1388. године у Босни се осјећа опасност од османске инвазије. Дубровчани упућују посланика Ђурђу Стацимировићу, зету српског кнеза Лазара, који га упозорава о надолазећој османској сили, а босанским великашима савјетују да се склоне код њих у Дубровник или Стон. Удар је био вјероватно предвиђен и на Дубровчане, међутим они су се извукли вјештим преговарањем.

Османлије су се на граници појавиле већ 20. августа, али босанска војска није подузимала никакве маневре, те их је пустила да продру све до Билеће. Тадашњи српски краљ Твртко дао је задатак свом најбољем војсковођи Влатку Вуковићу, владару Захумља, да Турке сачека код Билеће.

Војвода Влатко Вуковић Косача (? – 1392), био је господар Хума, један од најбољих војсковођа краља Твртка Првог, један од родоначелника властелинске породице Косача који су издигли титулу херцега од Светог Саве и назвали своју област Херцеговина

Као и пред сваку битку коју је водила српска војска, Влатко је својих 7.000 јунака причестио у цркви Светог Архангела Михаила на Мекој Груди.

Сљедећег дана, 27. августа 1388. године, војске су се среле у близини Билеће. Османлијске пљачкашке одреде од 18.000 војника предводио је Лала Шахин, а одреде краљевине Босне предводили су Влатко Вуковић и Радич Санковић.

Српски витези, са вјером у Бога и својом храброшћу, били су спремни да својим животима бране српске земље. Против тако храбре и мотивисане српске војске чак ни тако многобројнија турска војска није имала шансе.

Битка се окончала потпуним поразом и уништењем османлијске војске. Лала Шахин се једва спасао бјекством. Наша војска имала је тек незнатне губитке.

Осјетивши храброст српске војске и оштрину њихових мачева, отомански упади у Босну су престали на неко вријеме.

Извор: Слободна Херцеговина


🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК