Данас обележавамо пре свега масакр jедне од наjсветиjих породица новијег времена - Романових.
Сплетом околности тај дан je пао на 17. jул 1918. када су комунисти упали у царске одаје и ритуално измасакрирали последњи бедем националне и хришћанске одбране цара Николаја, његову вољену царицу Александру и њихово петоро деце: Олгу,
Татјану, Марију, Анастасију и најмлађег сина јединца Алексеја. Истог дана, у овом случају више симболичком намером него сплетом околности, комунисти убијају на готово исти начин ђенерала Дражу Михаиловића овога пута као последњи бедем националне и хришћанске одбране у нашој Србији.
Није случајно што су оба бедема одбране традиције срушена истог дана jep их осим тог симболизма красе и готово све исте суштинске одлике. Она најважнија од њих је бесмртност која купује достојанствен и храбри одлазак са овоземаљске арене. Бекство од џелата никада није била опција, она je поносно одбијена знајући да je сусрет са њим најсвечанији улазак у Царство Небеско.