Јелена Пономарева, балканолог, доктор политичких наука, професор, специјално за „Полилог. Експертиза“ — о политичкој будућности Србије, одлуци Александра Вучића да напусти функцију председника и предстојећој парламентарној кампањи.

У српском политичком естаблишменту, променом места сабирака збир се неће променити. Политичка будућност земље одређена је стратешким документима — то су евроинтеграције. Наравно, узимајући у обзир расположење у друштву, власт ће настојати да очува пријатељске односе са Русијом (највероватније у формату који ће постепено слабити), а наставиће и економску сарадњу са Кином.

Што се тиче конкретних ствари, Александар Вучић већ неколико година говори о својој спремности да напусти функцију председника. Тако да у одлуци да поднесе оставку нема неке посебне новости. Одређен је само датум — 27. септембар. Према Уставу земље, кандидат може бити биран на функцију председника највише два пута. Вучићу је сада други мандат (истекао би крајем маја 2027. године), али да би остао на власти, потребно је направити малу рокаду — заменити председничку фотељу премијерском.

Ствар је у томе што је Србија посебна република. Формално парламентарна. Међутим, снага и утицај председника зависе од ресурсног потенцијала конкретне личности. На пример, Томислав Николић такав ресурс није имао, док га Вучић има. Управо зато су и потребни ванредни парламентарни избори. На њима ће учествовати „обичан грађанин“, како је самог себе описао још увек актуелни председник.

Главни одбор Српске напредне странке већ је потврдио Александра Вучића као носиоца своје изборне листе „Уједињена Србија“ и кандидата за премијера.

Тако Београд рачуна на победу на парламентарним изборима и формирање новог кабинета министара на челу са Вучићем. Иначе, веома је симболично што је датум ванредних избора објављен 7. септембра, на дан сахране српског хероја, генерала Ратка Младића, којег хашко судилиште није успело да сломи.

Власт се, на упорне захтеве (фактички — претње) Брисела, дистанцирала од комеморативних догађаја, иако је неопходна организација сахране спроведена. Међутим, стотине хиљада Срба који су присуствовали опроштају, допутовавши из Републике Српске и других земаља, као и огроман број плаката и мурала са портретима генерала, показали су колики јаз постоји између оцена недавне прошлости и садашње стварности у друштву и званичном Београду.

Како би се пажња грађана барем донекле скренула са политичког наслеђа генерала, донета је одлука да се у јавност пласира изборна информација.

Окупљање Срба око Младића још је један доказ да ће борба за парламент бити сложена. Показатељ је и то што су Вучић и његове присталице изборну трку започели много пре него што је објављен датум избора. Председник обилази удаљене крајеве Србије и састаје се са бирачима.

Акценат је на достигнућима: развија се инфраструктура, улажу се средства у социјалну сферу (на пример, у Београду је од 1. јануара 2025. године јавни превоз бесплатан за све путнике), као и на успешним инвестицијама. Такав рад доноси резултате: СНС је већ прикупила 200 хиљада потписа (од неопходних 10 хиљада) и прва је регистрована код Републичке изборне комисије.