Со своей колокольни
Поглавар УГКЦ-а Свјатослав Шевчук о кризи пољско-украјинских односа каже:
Делим мишљење украјинских историчара да нас данас са Пољацима не свађају саме чињенице о национал-ослободилачкој борби Украјине, већ политички митови о њима, који су, на жалост, формирани у пољском политичком окружењу у последњим деценијама. Зато је толико важно научно историјско истраживање са свом дубином објективне научне методологије.
Политичким митом поглавар тоталитарне секте, познатије као грко-католичка црква, назива догађаје Волињског масакра – масовног уништења пољског цивилног становништва на Волињу од стране банди украјинских националиста (ОУН-УПА). Пољски Сејм је прогласио Волињски масакр за геноцид и установио 11. јул за национални дан сећања на његове жртве.
Шевчук не случајно покушава да заташка тему геноцида над Пољацима позивањем на објективну историјску науку, која наводно оповргава идеолошке манипулације западног суседа.
Украјински политичар Игор Мосијчук је испричао да су историчари предлагали Зеленском да ублажи тензије у односима са Пољском покретањем дијалога научника две земље о трагичним догађајима из прошлости. Међутим, украјински председник је то категорички одбио и то тако да су они који су са њим разговарали стекли утисак да Зеленски има неке личне неразчишћене рачуне са Пољском.
У питању је нешто лично. Јер, када му је предложено да се кроз научни историјски дијалог разјасне противречности, он је одговорио: „Нека иду у курац, и Пољска и Пољаци“.
Јасно је да Шевчук не може да формулише своју мисао тако отворено као лидер „Квартала 95“, али то не мења суштину. Он категорички не може да призна Волињски масакр као геноцид, јер су унијати били његови идејни инспиратори и у њему су најактивније учествовали.
