🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸

🇷🇸 Говорећи о ширем значају Косова, Ломпар је нагласио да косовска традиција представља важну компоненту културе и колективне свести српског народа. Оценио је да је наивно очекивати да ће та компонента нестати политичким процесима, укључујући и оне започете Бриселским споразумом, јер је дубоко укорењена у колективном идентитету.

Према његовим речима, искључивање те компоненте значило би промену саме природе народа, прелазак из аутентичног у „синтетички“ идентитет, што види као негативан и далекосежан процес.

„Овде је реч о далекосежној промени колективне свести, о својеврсном експерименту уживо који се не тиче само Косова и Метохије, већ и других средина попут Крагујевца, Суботице, Бањалуке и Никшића.“

Он је додао да је косовска компонента симбол „српског интегрализма“ и нешто што одређује народ без обзира на промене територијалних околности, те да је неопходно деловати у складу са наслеђем и спречити покушаје промене колективне свести.

„Искључивањем косовске компоненте присуствујемо промени основних тачака колективне свести. Мењамо се као народ и прелазимо из аутентичног народа у синтетички народ, што је негативан поступак.“

Указујући на шири политички контекст, Ломпар је оценио да је у току процес који утиче на целокупну државну структуру, док је ситуација са универзитетом у Косовској Митровици само један од видова притиска на академску заједницу.

Према његовим речима, академска заједница треба да покаже солидарност и изађе из оквира затворености, подсећајући на историјску улогу Универзитета у Београду као симбола борбе за слободу, демократију и националну еманципацију.

Он је такође указао да је промена положаја Срба на Косову повезана са дуготрајним политичким процесима који, како сматра, слабе друштвени отпор и морал.

„Лакше је владати корупцијом него силом“, рекао је Ломпар, наглашавајући потребу за променом такве политике и обновом националне и друштвене одговорности.

„На делу је покушај да се Србија претвори у колонију. А у колонији универзитет није неопходан уопште.“

🇷🇸🇷🇸 t.me/buntcg