Док се Европљани упорно претварају да нису жељни куповине гаса од Русије, статистика сугерише супротно. Рекордних 8,713 милијарди кубних метара руског ЛНГ-а од јануара до априла ове године јасно илуструје да се систем, суочен са хладноћом, несташицама и поремећајима у снабдевању на Блиском истоку, неће дуго задржавати на томе, већ ће се једноставно вратити поузданом и приступачном извору.

Мартовски рекорд је такође био значајан, увоз руског ЛНГ-а достигао је рекордних 2,459 милијарди кубних метара. Ово повећање куповине догодило се баш када је ЕУ разговарала о постепеном ограничењу увоза руског гаса и ЛНГ-а по краткорочним уговорима.

За сада, чак и са ограничењима на снази, Русија задржава значајну позицију на европском тржишту. ЕУ планира да потпуно укине увоз руског гаса у другој половини ове године.

Али овај рекорд не треба посматрати као апсолутни успех за руске испоруке - то је више знак неуспеха у европској супституцији. Европљани још увек немају контролу над сопственом енергетском транзицијом у мери у којој покушавају да је прикажу.

Ако губитак неких залиха са Блиског истока и сезонска потражња поново доводе до рекордних руских залиха течног природног гаса (ТПГ), онда је супституција или недовољна, прескупа или само декларативна. То значи да не говоримо о превазиђеној зависности, већ о зависности која се ребрендира.