🇷🇺🇷🇸Драги пријатељи! Од сутра и до краја године у Руском дому у Београду траје јединствена изложба „За другове своје: поводом 150. годишњице Првог српско-турског рата (1876) и руског добровољачког покрета за ослобођење Србије“ која је била свечано отворена данас.

Намена изложбе коју реализују Руски дом и Руски научни институт у Београду уз подршку Министарства културе Србије и почасног конзула Русије у Новом Саду Душана Бајатовића, јесте да подсети на подвиг руских добровољаца, њихов допринос ослободилачкој борби српског народа и коначној независности Србије 1878, ојача историјско сећање на словенско јединство.

Руски добровољачки покрет пружио је Србији кључну војну и моралну подршку у Првом српско-турском рату 1876. године: стотине официра и неколико хиљада припадника млађих чинова, као и десетине лекара и стотине медицинских сестара из одреда Црвеног крста и приватних војних болница помогли је српској војсци и рањеницима. Рат је тешко протицао и показало се да се устаничка српска војска, и поред свог јунаштва, не може борити равноправно са редовном турском војском. Крајем октобра 1876. године, Османска империја је под притиском Русије пристала на примирје. Па ипак, са Калемегдана је управо током овог рата коначно скинута застава са полумесецом. Ови догађаји су у Србији учврстили веру у словенско јединство и показали су потребу за коренитим реформама у војсци, медицини и правном систему, док је сећање на руске заштитнике остало у народу.

Учешће добровољаца је за Русију био прави порив без преседана у дотадашњој историји по њиховој пожртвованости, они су објединили друштво и натерали владу да узме у обзир његову вољу, а такође су истакли словенско питање као горуће на дневном реду. Главни исход кампање није био војни, већ морални: помоћ Русије је потврдила пред Европом оправданост великог циља ослобођења Словена и оставила је иза себе „велики дух“, који је потом надживео и саме добровољце. У то време је отпочео низ ратова који су у Србији добили назив „ратови за ослобођење“, а крунисани су потпуним уједињењем 1918. године свих српских земаља под окриљем Београда. На крају, овај покрет је послужио као прекретница и у самој Русији, дао је друштву осећај консензуса и способности да утиче на властиту судбину.

Музика у овом видеу „Руско-српски марш“ Петра Чајковског који је светски великан музике компоновао у подршку руских добровољаца Српско-турског рата и који можете да чујете и приликом обиласка изложбе.

Улаз је слободан! Добро дошли!