Piše Čojstvo na fb:

Да се погледамо у очи и не лажемо више па коме се шта свиди, а дохватићемо се свега колико можемо.

Имамо пуковника Ратка Младића који је по уставу тадашње нам државе (који смо ми стварали и правили чак два пута (нико други)) као командант Деветог корпуса у Книну, али и потчињен титоистичком и бирократијском булументом у ГШ. ЈНА јесте била једина званична и легална војна сила у доба 1991. по уставу из '74, те је био у обавези да носи ону одвратну црвену звезду на шапци.

Та иста булумента спасила је оно полу-село под Сљеменом званом Загреб и војног дебакла јер су се већ паковали за преко Алпа када се тресло небо од 63. из Ниша, те је настао опћи каос како међу пућанством, тако и на Пантовчаку.
Та би их армија олупала за 2 недеље, а не она тугица коју смо гледали у српском Вуковару и Дубровнику.
Но добро, да не гулимо о привременој држави Хрватској.

Када је пуковник Ратко видео бесмисленост тзв. братства-јединства и увидео да смо највећи Југословени у Југославији, навукао је шајкачу војничку са најлепшим редоследом боја на свету.

Генерал Ратко Младић!

Човек се тукао против неоусташа, радикалних муслимана, салафита са Б. Истока, НАТО пакта, против Америке потпуно сам, јер Срби тада нису имали ниједног јединог савезника сем оне пијане Русије под контролом ЦИА која је одувана на дипломатском пољу у сваком смислу. Све Ратко са својом ВРС, скоро везаних руку са свих страна.

Чак и са овако тешком ситуацијом, санкцијама о којима Руска Федерација, Северна Кореја и Иран могу само да сањају, смо их олупали к'о свиња масан џак.

Што се тиче пућанства, да лижу чизме Ујка Сему који их је обукао, на'ранио и организовао им амерчке операције Олује и Бљесак, о ономе преко Уне ћемо неком другом приликом, то све пућанство јако добро зна, поготово бранитељи редарствени.

Ове наше погубљене Србе мухамеданске вероисповести треба жалити за затрованост и затуцаност, чак се јавила и клаустрофобија у 22.8% тзв. Федерације. Помињу некакве геноциде, а капу доле треба скинути 28. муслиманској дивизији у борби за и око Сребренице, врло жилаво и храбро, без сарказма и ироније.

Али нека не покушавају нешто поново, јер ће бити изумљен нови вид армијског рикверца, као што је виђен у Колубарској бици.
Па да једни не моле Ватикан, а други Ријад или Меку шта већ...

Памтиће га Трескавица највише и његова Прва Гардијска моторизована бригада, памтиће га Криваја, памтиће га Купрес, Горажде, Прача...



Зато ћете видети највећи испраћај једног војсковође у новијој историји Србије, без интереса, без огавних политичких партија, без присиле доласка.

СЛОМЉЕНО ЈЕ КРИЛО, АЛ' ПАМТИМО ЛЕТ!