Неколико дана по паду Мила Ђукановића сам написао да је он највећи ујединитељ Срба у ЦГ. То се данас јасно види и јасно је да ако нестане његових сљедбеника, нестаје и српског ината и самих Срба, а тренутно Мило трља руке и ужива, јер мудрије од себе нађе да Србе у усташе преведу без силе и репресије. То није нека мудрост, јер исти рецепт користе у свим српским земљама. Умртви, звади, подмажи функцијама и ето ЕУ да нас узме у загрљај али без Христа и св. Саве. Ми у Српској још памтимо рат и не насједамо, али остали нису ни близу невоље били, јер да јесу не би данас 80% Срба у ЦГ причало о европским интеграцијама. А да неко од наших политичара у Српској оде на прославу 1.марта, па вјероватно ни у кући више гласове не би добио. Али, видимо да у ЦГ пола Срба подржава ово што се десило и правда то неком борбом кроз институције, баш као да су ови у ЕУ идиоти, а ови на Цетињу љубитељи српскох интегрализма каквих нигдје нема . Знају они да кад једном погазиш принципе, онда ти ништа свето није и довољно је намакнут пара и посла виђенијем кадру и за час ти брат није брат, а џелат ти постане добротвор каквог до тад имао ниси. И молио би да ми о жртви не прдите, јер и рата и крви и бједе сам видио ко мало ко и ни ја, као и сви моји нисмо дежурали негдје у жбуњу, већ крв лили ђе најгоре било да останемо оно што јесмо. Такође о томе да сад Срби раде у институцијама и имају нека права не пишите, Србин данас ако је Србин нема права нигдје, а најмање у ЦГ. Јер, Србина гоне и Србин за паре не слави усташке празнике, па макар да му сво благо свијета дају, а не пишљиви посао на буџету. И можда ништа не знам, али знам да ти усташа брат не може бит, нити има слободе без крви, а ви браћо како хоћете, само тако ниђе стићи нећете.

Пише Бојан Вегара