Већим дијелом свога тока ријека Дрина протиче кроз тесне
гудуре између стрмих планина или кроз дубоке кањоне окомито одсјечених обала. Само на неколико мјеста речног тока
њене се обале проширују у отворене долине и стварају, било на једној било на обје стране ријеке, жупне, дјелимично равне, дјелимично таласасте предјеле, подесне за обрађивање и насеља.

Такво једно проширење настаје и овдје, код Вишеграда, на
мјесту гдје Дрина избија у наглом завоју из дубоког и уског теснаца који стварају Буткове Стијене и Узавничке планине. Заокрет који ту прави Дрина необично је оштар, а планине са обје стране тако су стрме и толико ублизу да изгледају као затворен масив из кога ријека извире право, као из мрког зида.

Али ту се планине одједном размичу у неправилан амфитеатар чији
промјер на најширем мјесту није већи од петнаестак километара ваздушне линије.