Даме и господо, јебани смо.
Ситуација у Мађарској представља озбиљни геополитичку зајебанцију на европском нивоу и ствари на прву не дјелују добро.
Прво, усафуњала бабетина ЕУ је доказала да још живи у идеолошком смислу, што колико год било несхватљиво икоме ко наступа са српске позиције јесте тако (погледајмо пленумаше).

МАГА се такође поцијепала и Трампова екипа ће највјероватније да изгуби на међуизборима.
А видјећемо за 2028.
Међутим, добра вијест је да глобализму нема повратка назад, као што га није било ни у Бајденовој ери, процеси су већ формирани и САД чак и под демократама морају наставити садашњу спољну Трампову политику са другачијом реториком, можда под другим стилом.

А Руси до тада једноставно морају завршити Украјину.
Видјећемо како ће се то одразити по питању односа са ЕУ. Запад нема више свеопшти глобални домет, нема ту моћ што смо могли да видимо на примјеру Ирана и то је чињенично стање, односно процес дугог трајања.
Међутим њихов утицај у западној хемисфери и даље нема конкретног изазивача и ту лежи опасност по нас, Србе. Наше позиције на средњи рок неће бити одбрањиве миром.
Нова Мађарска, ако не прође дубоке кадровске промијене може да настави СНСуверенистичким путем по инерцији Орбановог система.

Дакле, можда уз крајње неукусно дудлање курца ипак повуку здраве црвене линије па остану у прагматичном односу са Русима, али такав процес је упитан јер је нови предсједник испостава моћи ЕУ и њихова прва побиједа након дужег времена. Значај Мађарске за Републику Српску огледа се у чињеници да су распоредили своје „полицијске“ јединице у Бањалуци.
Такође, Орбан је први упутио јединице за брза дејства у Бањалуку када је настала фрка око Додика шаљући јасну поруку.

За Србију, под знаком питања су сада преговори о војно-техничкој сарадњи (која је ипак била више медијски напумпана него што је реализована). Но испоруке технике су биле доста значајнег обима.
Највећа брига су питања енергетике јер нам се сада приступ нафти и гасу у потпуности одвија преко ЕУ контролисаних територија.

Безбједносна брига је такође та да би се Мађарска могла укључити у савез Тирана-Приштина-Загреб тиме нас држећи потпуно опкољеним. Али то је ипак нешто мање извјесно.

Орбанов пораз је на неки начин типичан десничарски пораз, односно неспособност тамошњег режима да спроведе ткзв. културну хегемонију, што резултује преузимањем наратива од групација широких идеолошких  погледа које уједињује брига око „корупције“ и „простаклука“.
На крају, Орбанов пораз је Руска срамота, јер су од почетка рата у Украјини малтене сви њени истурени савезници или партнери што је био Орбан пацификовани или уништени.

Трампова срамота такође. Мада он је сам крив што је прсо. Ево проглашава се месијом, лудак.

На крају, ово можда иде на руку српској мекој моћи, која је са запада перципирана као једина суверенистичка земља традиционалних вриједности и то није за потцјењивање.
На жалост, сумњам да ће режим у Београду имати храбрости и ажурности да да такву позицију капитализује.

Али није све толико ни црно јер постоје озбиљне шансе да још битних држава Европе скрене у десно. Пре свега Француска којој избори долазе релативно скоро. А Русима је сада императив да све ово што брже завршавају. Сада ће морати да истопе 90 ЕУ милијарди, а ко зна колико ће тога бити, ако буду метиљави као до сада.