Глас Косова и Метохије - Voice of Kosovo and Metohia

Шта ли је геноцидна намера, ако није чињеница, да су бесни од Ослобођења 1912. хтели да нас обришу.
Као Турски коњушари, нису се надали да ће моћна Османска империја да пропадне и да се Срби врате, властовно, на своју територију.
Кренуо је герилски обрачун с новопридошлом Српском војском. Клали су цивиле.
Вама је ово почело 1999.године.
Нама траје цео век пре тога. Наши прадедови, дедови, родитељи, пуни су прича шиптарског зулума.
Тачи је одрастао у томе. Он је плод дрвета зла које је давно пре њега задојило идеју.

Исељење 250 000 Срба је геноцид.
Рушење цркава и културних споменика је геноцид.
Гажење језика, заставе је геноцид.
Жута Кућа и жетва органа је геноцид.
Напад на полицајце је геноцид.
Убиство деце и монаштва је геноцид.
Јаме, кречане су геноцид.
Масакрирање целих села по Метохији је геноцид.
17.март је геноцид.
Сваки напад на Мост.
Укидање наших симбола, докумената, таблица је геноцид....
Неправедно осуђивање Срба из разних идиотских разлога је геноцид.
Али, Хаг је њихов. Они су савезници. Ако осуде њих, осудили би себе.
И после свега, јуче их Еу теши.
Ко теши породице киднапованих, несталих и масакрираних Срба. Ко теши Ромску породицу којој су поубијали пола родбине на свадби и онда сели да једу.
Ко теши нас???
Само Бог.
Од Снс секте и лажних мантијаша леба нама.Празне флоскуле и неискрене очи.
Останите. Издржите. Седите.... А они сви у Београду.
Ми смо на терену.
И већина нас је јуче била спремна на нападе, само да их осуде...
А сад чујемо, могу ипак да их ослободе. Ништа чудно од Хага.
Хаг је осмишљен за Србе. Ми нисмо савезници.Они јесу.
Толко.

Став Студентске листе је јасан:

Косово и Метохија су неотуђиви део Србије. Нема увођења санкција било којој држави. Сви рударски пројекти који не поштују законе Републике Србије биће обустављени, а нови спречени.

Толико о бескрајним питањима: "А шта је њихов програм ?"

А што се тиче свих лажно неутралних, који годинама са безбедне удаљености деле лекције, траже мане и "чувају чисте руке": време је да се запитају шта су они конкретно урадили.

За све ове године нису успели ни да се окупе са својим истомишљеницима, да се организују и покушају да промене макар нешто. Њихов политички домет остао је чукање по тастатури, док су други изашли из виртуелног простора, стали именом и презименом пред јавност и преузели одговорност.

Неутралност пред разарањем државе није врлина. Стално тражење недостатка код оних који су се одважили да нешто учине није принципијелност. А омаловажавање сваког покушаја промене, без сопствене идеје, организације и дела, није критичко мишљење, већ алиби за нечињење.

Ко сматра да може боље, нека се организује, понуди програм, окупи људе и изађе пред грађане. До тада, нека бар не подмеће ногу онима који су имали храбрости да покушају.

Студенти побеђују!

⬆️⬆️⬆️

Не кажу да је кажњиво што је ОВК терорисала све људе на КиМ. За њих није кажњиво што су припадници ОВК учествовали у оружаним сукобима, а реч је о паравојној формацији. Они не желе да кажу да је тзв. Косово настало на злочинима над Србима и другим неалбанцима уз помоћ њихових ментора. У другим тачкама оптужнице најотвореније су показале одговорност све четворице, укључујући Тачија, будући да је доказано да су знали за све злочине. Баве се оним што су називали Специјалним ратом ОВК, који је био уперен, како кажу, против политичких противника – ових 400 ухапшених људи виде пре свега као политичке противнике, углавном из ДСК, Руговине партије. У оптужници нема ни Жуте куће, јер, како кажу, не може бити Жуте куће зато што не могу да вештаче органе који су пресађени. То све показује да је ситуација таква да на Балкану Срби морају бити криви за све. Ми зато морамо да чувамо мир и стабилност“, навео је Петковић.

Истиче да је председник Вучић, после повратка из Париза, поменуо и други поступак који се води у Хагу, за непоштовање суда, где је предложена казна од шест година затвора, колико је Тачи већ доказао у притвору.

„Тај поступак односи се на притиске према сведоцима који су имали храбрости да сведоче“, рекао је.

Петковић напомиње да је после пресуде било насилних протеста, чак и испред међународних институција, али да нико од надлежних није реаговао на то.

„После пресуде било је дивљања испред суда у Хагу, због чега су употребљени водени топови. Било је и дивљања у Приштини, окупљали су се и у јужном делу Косовске Митровице. На те сцене нико не реагује. Чак ни поводом напада на међународну структуру на Косову и Метохији. Уместо тога, стижу реакције из региона, па Рама каже да је пресуђена пресуда Црногорцима... доводе у питање пресуде из Хага“, навео је Петковић.

Када су у питању реаговања из региона на пресуду, каже да осуђени нигде у региону нису називани крвницима или злочинцима, већ херојима.

„Дозвољено је да убијаш Србе или српску децу. То је потпуно лицемерје и двоструки стандарди. Не треба да буде било какве радости по питању ове пресуде, већ морамо сачекати да видимо како ће се ствари одвијати до краја. Они, на крају, неће бити осуђени за злочине против Срба. Имамо 200.000 људи који су напустили Косово и Метохију. За то нико неће одговарати."

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |

Гњилански интернат Учк је користила као затвор после доласка НАТО трупа и одласка Војске Србије.
Ту су припадници терористичких групација мучили Србе на најгнусније начине.
Аутори ове књиге сведоче о догађајима у овом древном граду на истоку Косова и Метохије.
Оживљавају сећања и људе којих више нема...

Сетимо се Срба који су постали жртве Учк терориста.
То нису били бројеви. Слова на списку.
Нека насумична имена.
То су били људи од крви и меса. Душе вечне. Душе Православне.
Имали су своје породице, своје каријере, своју цркву, свог љубимца, своје пријатеље, своје снове, хобије, тимове у спорту, омиљене глумце, љубав...
Били су као ти и ја.
Ни у најлуђим ноћним морама, није им пало на памет да ће им се живот завршити тако прљаво, насилно, крваво, болно, дуго, страшно...
Нису никоме зло учинили. Нису се злу надали. Били су цивили. Обични. Али њихова кривица је била што су Срби.
И што су пали у шаке зверима.
Нису се џабе и од мерака 250 000 Срба иселили.
Нису желели да доживе овакву судбину...
Да их неко после сати и сати батина, стави на сто и на живо им вади куцајуће срце, док вриште, полу луди од ужаса, који зверови чине над њима...
Да би нека баба у иностранству, бескорисно постојала још 20 година. Играла бриџ и шетала куче...

Сетимо се да су ти Срби наша крв. Наша браћа. Наше сестре.То смо ми.

Сетимо се и молимо се за њих.
Да их Господ загрли, да их преци дочају, да их Богомајка пресвета упокоји под покровом Својим.
Да нађу мир. Да не лутају више земљом без правде, да коначно дочекају да виде своје мучитеље како их демони муче у вечности пакла...
И да се никад овакво зло Србима не деси... Доста је.Да се породице утеше.... Коначно.
Јер сахранити бутну кост из једне јаме, а шаку из друге, стотинама километара даље, а лобању из масовне гробнице у пећини, није лако. Зар је само то остало од твог вољеног бића? Од сина? Мужа? Супруга? Зар је та кост твоја жена, мајка, ћерка? Где јој је предивна коса... Где су јој дивне очи.... Шта је ово? Мозак не прихвата...
А реалност је нисте могли ништа.
Отети су вам из срца... Мучени зверски, глађу, жеђу, хладноћом, врућином, пребијањем, силовањем.... Креативним месарским методама... И сад грлите ту неку кост...
Зар је то то?

Боже спаси и сачувај. Амин.

Свака људска казна је мало. Али свака Божја биће таман. Тамо нема адвоката, да вас ваде....