ТАЧИЈУ И КРАСНИЋИЈУ ПО 25, ВЕСЕЉИЈУ 18 ГОДИНА - ГДЈЕ ЈЕ ПРАВДА ЗА СРПСКЕ ЖРТВЕ?

Хашим Тачи - 25 година затвора.
Јакуп Краснићи - 25 година.
Кадри Весељи - 18 година.
Заједно са Реџепом Сељимијем, који је такође данас осуђен, четворица највиших руководилаца терористичке и злочиначке ОВК проглашена су кривим за тешке ратне злочине над цивилима и лицима која нису учествовала у непријатељствима.
Суд је утврдио одговорност за 96 убистава, 303 случаја мучења, 49 случајева окрутног поступања и 385 случајева произвољног лишења слободе.
И онда - 25 година.
Тачи је у Хагу од новембра 2020. године. Ако му се цијели период проведен у притвору урачуна у казну, од номиналних 25 година остаје му приближно 19 година. А колико ће стварно провести иза решетака зависиће и од правила о извршењу казне и евентуалном условном отпусту.

И ту се неминовно намеће питање:
Како је могуће да за српске оптуженике гледамо доживотне казне и деценије затвора, док се за високе руководиоце ОВК, чију је одговорност за читав низ тешких злочина сада утврдио и сам Хаг, изричу овакве благе казне?
Срби су пред Хагом добијали доживотне казне.
Добијали су 30, 35 и 40 година затвора за много мање тачака оптужби и упркос недостацима доказа.
А сада гледамо да тројица високих руководилаца ОВК добијају 25, 25 и 18 година.
Да ли су српске жртве мање вриједне? За Хаг свакако јесу.
Да ли је живот Србина мање вриједан од живота припадника других народа? За Хаг свакако јесте.

И какву онда поруку оваква „правда“ оставља?
Не можемо прихватити систем у којем се за српске оптуженике годинама граде најтеже могуће конструкције одговорности и изричу драконске казне, док се за друге стране, чак и када се утврди одговорност за тешке злочине, примјењују далеко блаже казне.
Јер ако су аршини различити - онда ни правда није иста. Мада за Хаг то већ ионако знамо.
Зато није чудно што српски народ већ деценијама Хаг доживљава као институцију која није успјела да обезбиједи једнак третман свих страна у ратовима на простору бивше Југославије.
Наравно, тај суд је већ недвосмислено показао да је сврха његовог постојања печатирање НАТО наратива о ратовима на простору бивше Југославије а по тим наративима Срби су једини и апсолутни кривци. Суд је показао да правду и право доноси и примјењује селективно и по политичкој основи и да мора оправдати нелегалне акције НАТО пакта против Срба од Крајине до Косова.

Данашње пресуде јесу значајне јер су, коначно, и високи руководиоци ОВК осуђени за ратне злочине, и то углавном над другим Албанцима који су били лојални Србији али ајд...
Међутим, ове пресуде истовремено поново отварају питање:
Гдје је правда за све српске жртве?
Јер не може бити прихватљиво да се злочини над Србима годинама релативизују, да бројни случајеви остану некажњени, а да они који су за те злочине одговорни добију казне које су, у поређењу са казнама изрицаним Србима, драстично другачије.
Српске жртве нису мање вриједне.
Српски животи нису мање вриједни.
И правда за Србе не смије бити мање важна.

У сваком случају једини прави суд је Господњи.
А овдје, на земљи...кад је већ Хаг у питању - сам српски народ му је пресудио....