Докторска дисертација на тему:
„Како опстати на власти“...

Написао ју је човек који је победник избора а да није ни био на изборној листи.
Човек који нема формалну државну функцију - осим председавања партијом.

Ипак, док други полажу заклетве у скупштинским клупама, ОН путује, пресеца црвене врпце и састанчи са најмоћнијим људима света.
Теза је јасна: политика није етика ни личне симпатије, већ сурова вештина освајања и чувања моћи - а ОН је ту вештину довео до савршенства.

ОН никад не игра на терену који му намеће опозиција, већ сам организује родео на коме они морају да јашу оно што им се подметне.
Тако уседлана, опозиција увек мора да реагује на његово држање узда, уместо да она сама води игру.

Опозиција у Републици Српској у ствари и не постоји, осим на папиру.
ОН ју је разбио на низ мањих странака чији се лидери, уместо да се баве проблемима грађана и критиком власти, међусобно нападају око тога ко је издајник, а ко страни плаћеник.

Тако подељен противник је побеђен пре него што је изборна трка уопште и почела.
Јер ОН зна да сваки глас који се одвоји за мању странку иде директно њему у корист.

Све странке које нису „прерипиле целзијус“, што би рекао Тика Шпиц, ти гласови су отишли директно на његову воденицу.
И тако се, кроз математику пропалих гласова, опозициона снага претвара у његово погонско гориво.

Најновији покрет, који је за само годину дана експлодирао и постао највећа „опозициона“ структура у Републици Српској, сигурно није могао настати тек тако.
Огромна логистика, медијски проток и финансијске инјекције нису могле проћи без прећутног мига државног апарата.

Покрет није народни, већ као што му само име и каже - сигурни.
Јер, зашто рушити старог противника кад га можеш елегантно потрошити изнутра...
Данас видимо, да је са тим покретом до саме ивице амбиса доведена најстарија странка Републике Српске.

Јер, када те микро-партије и „независни“ покрети преко ноћи оснују своје испоставе у главним улицама сваког града, када уселе канцеларије у првој зони и брендирају локале - поставља се само једно питање...
Откуд одједном та финансијска бујица тамо где би требало да постоји само голи политички ентузијазам...

У реалном животу све ове кирије не плаћају добре виле, пезионери или студенти од свог џепарца.
Неко ово мора дебело да плати...

На крају само ОН мирно броји сигурне гласове и са осмехом посматра распад сопствене конкуренције.
У политичкој математици, разнети противника на ситне комаде значи владати довека.

А владавина у Републици Српској у будућности би се могла свести на некакву врсту Краљевине, на челу са једном династијом.
Јер са оваквом опозицијом, свака прича о наредним изборима постаје бесмислена.

Игра је завршена...

Пише: Деки РС

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |