Александар Куприн је након револуције 1917. године напустио Русију и отишао у емиграцију. Прво је живео у Финској, а затим у Француској. У Русији је већ био веома познат и успешан писац, а његове књиге су биле читане и доносиле су му добру зараду. Међутим, у емиграцији се његов живот потпуно променио. Куприн је тешко подносио живот далеко од домовине. Постепено је све мање писао, а проблеми са здрављем, алкохолом и усамљеношћу додатно су погоршавали ситуацију. У Паризу је живео веома скромно, често у дуговима, а понекад је морао да позајмљује новац чак и за основне животне потребе. Иако је повремено објављивао текстове, више није имало ону стваралачку снагу и сигурност коју је имао у Русији. Годинама је у њему расла жеља да се врати у домовину. Совјетска власт је истовремено желела да се врати познатог руског писца представи као доказ да се емигранти враћају у СССР. Послије дугих преговора, Куприн се 1937. године вратио у Совјетски Савез. Тада је већ био тешко болестан и готово потпуно слијеп, а његова жена је морала да салам о њему. Повратак му, међутим, није донео нови живот. Куприн више није био онај снажни и славни писац из предратне Русије. Последње године провео је у Москви, озбиљно нарушеног здравља, и умpо је 1938. године. Његова судбина је зато једна од најтужнијих прича руске емиграције: човек који је из Русије отишао као признати писац, а вратио се у домовину већ као тежак болесник, готово слијеп и сломљен.

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |