Ако вас пут наведе у западну Србију, у самом центру Ариље, на узвишењу изнад Моравице и Рзава, наићи ћете на цркву Светог Ахилије, по којој је Ариље добило име. У КСИ веку, хришћанске избеглице из грчког града Ларисе безе пред ратовима и доносе мошти Светог Ахилије на ово место. По овом светитељу, некадашњем насељу Моравице временом мења име у Ариљу. Када је Свети Сава 1219. године прогласио самосталност српске цркве, управо овде је поставио седиште Моравичке епископије, која је касније уздигнута и на ранг митрополије. Након рушења старе катедрале, краљ Драгутин крајем КСИИИ века преузима градњу новог, велелепног храма који данас видимо. Чим уђете, пажњу вам привлачи живопис у препознатљивој византијско плавој нијанси. Најпознатија фреска овде је чувени Плави анђео (Арханђел Гаврило). Да би се добила ова дубока плава позадина, зографи су користили пигмент направљен од млевеног лапис лазулија. Краљ Драгутин га је набављао из далеког Авганистана, а у то време овај материјал је буквално вредео више од самог злата. Оно што ми је посебно занимљиво код ове цркве јесте то што фреске нису идеализоване. Живопис из 1296. године важи за једну од најзначајнијих историјских галерија династија Немањића. На зидовима припрате можете видети потпуно реалистичне портрете краља Драгутина који држи макету храма, његовог брата краља Милутина и супруге Каталине. Детаљи на њиховој одећи и крунама су толико прецизни да заправо гледате у аутентичну моду српског двора из тог периода. Одмах поред ових портрета, у унутрашњој припрати, налази се још једно важно место – гроб кнеза Урошица, млађег сина краља Драгутина. Он је преминуо млад као монах Стефан, а стари српски родослови и записи сведоче о томе да су његове мошти након сахране биле мироточиве, што је вековима привукло вернике и давало посебну светост овом храму. Место има неку потпуно умирујућу енергију и одлична је успутна станица ако волите историју и викенд путовања по Србији.

Добро јутро Србијо! ☦️🇷🇸

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |