Ђакон Саборне цркве у Смедереву Жика Крупежевић, истакнути члан Збора и потоња жртва комунистичких безбожника и злочинаца 1945. године у Словенији.

Живадин Крупежевић био је благајник Одбора за избеглу децу у Смедереву, формираног са њиховим пристизањем из НДХ, углавном дуплих сирочића, њих око 500. Као благајник, по цео дан је обилазио људе по граду и селима и скупљао прилоге за ову децу. Његови сачувани спискови прецизно су показивали ко је колико платио. Сачуване су и признанице којима је тај новац уплаћивао на рачун Комесаријата за обнову Смедерева. Сакупио је за две године невероватних 570.000 динара. Када су српски добровољци и црногорски четници били на превару разоружани од стране савезника и испоручени Титу и његовим комунистима, међу њима је био и ђакон Жика, српски добровољац, заробљене добровољце партизански официри и комесари, попут Слободана Пенезића Крцуна, кињили су и злостављали, али их нису могли сломити. Једна група добровољаца била је на вечерњој молитви коју је водио ђакон Жика. Када су безбожници угледали како се та група моли Богу, кренули су према њима испољавајући своје злочиначке нагоне. Међу партизанима била је и нека жена, партизанка. Она је носила корбач у руци и, при проласку поред заточених српских војника, бесомучно је ударала на све стране, не гледајући кога и како удара. Када је стигла до краја, видела је оца Жику у клечећем ставу како се осењује крсним знаком. Тај призор ју је толико разбеснео да је крикнула: „Устај, попе, да те ја крстим!“ Ђакон Жика је устао, а партизанка га је почела тући корбачем по свим деловима тела. После неког времена, партизанка му је наредила да скине кошуљу. Отац Жика је то и учинио, а ова га је тукла корбачем по голим леђима и стомаку. Док је отац Жика трпео ударце, партизанка је викала: „Моли се сада твоме Исусу! Нека ти сада он помогне!“ Ђакон Жика није пустио ни гласа, а крваве модрице су се ређале по његовом телу. Мучење је трајало дуго, све док најзад један партизански официр не даде наређење да се иде. Партизанска група је пошла према излазу, а партизанка је, идући према вратима, и даље око себе бесомучно ударала српске војнике. Неколико дана касније, када су комунисти водили добровољце на губилиште, ђакон Жика је одржао опело над живима, својим саборцима, схвативши да ће бити убијени и са мишљу да то нико други неће моћи да обави. Стрељан је без икаквог суда и испитивања са својом браћом, српским добровољцима, на Кочевском Рогу 1945. године у Словенији.

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |