ОД ИДЕЈЕ ДО ЗАЈЕДНИЧКЕ АКЦИЈЕ
Уговор је предвиђао заједничку припрему устанка против Османског царства, политичку и војну сарадњу и помоћ Цетињу у припремама за будући сукоб.
Наредних година кнез Михаило је наставио да гради шири систем балканске сарадње, а са Грчком је политички уговор склопљен 1867, док је са Румунијом 1868. постигнут споразум о снабдијевању Србије оружјем и муницијом.
Иако је атентат на кнеза Михаила 1868. године прекинуо његову политику, идеја није нестала.
Наставила је да живи у српској политици и да се потврђује у ослободилачким ратовима који ће услиједити.
Од Невесињске пушке 1875. до Српско-турских ратова 1876-1878. године, Србија и Црна Гора поново ће се наћи на истој страни борбе за ослобођење и уједињење српског народа.

Зато 23. септембар 1866. није само датум једног старог дипломатског документа.
То је датум када су Београд и Цетиње својим државним потписима записали оно што је велики дио српског народа XIX вијека носио као национални идеал: ослобођење и уједињење.
Српство једно и недјељиво.🇷🇸