Непроцењиво благо Србије откривено на дну језера Газиводе: Потопљени дворови Јелене Анжујске чувају истину
Током 2017. и 2018. године међународни тим археолога и научника је извршио низ подводних истраживања. Пронађено је непроцењиво културно и историјско благо на дну језера Газиводе. Најзначајнији од њега су: остаци палате српске средњовековне краљице Јелене Анжујске, остаци манастира Чкиље(нема ближих података, могућа веза обновљени манастир Брњак у истоименом селу), звоник из 13. века, две средњовековне цркве, девет римских некропола.
Међу подводним открићима налазе се остаци школе за даме, и делови дворца у потопљеном селу Брњаци, одакле је Јелена Анжујска управљала територијама тадашње Зете, Требиња, Плава, Поибарја.
Језеро Газиводе је настало у периоду 1973-77. године, дугачко 24 км, максималне дубине 105 м.
Иницијатор истраживања и идејни творац документарно играног филма Газиводе,путевима Јелене Анжујске Душан Јововић каже
да је ово истраживање највеће на Косову и Метохији још од 1927. године када је Радослав Грујић пронашао гроб цара Душана у манастиру Светих Архангела код Призрена.
Током четири године истраживања учествовали су и подводни археолози Руског географског друштва,на дубини од чак 60 м. Мотиви Јововића за овај подухват су љубав према историји и жеља да укаже шта имамо на Косову и Метохији. Имао сам прилику да разговарам са јерусалимским патријархом, који ми је рекао:
Срби, Косово и Метохија није ваше, оно вам је дато од Бога на чување,
и то најлепша реченица коју сам чуо о овом простору, каже Јововић.
Само језеро је настало у процесу у коме је потопљено 14 српских села, више цркава и гробаља,римске некрополе,праисторијска насеља, и свакако највреднији локалитет двори краљице Јелене Анжујске. Српске породице су великом брзином расељене,али не у Приштину или Пећ,већ вам Космета у централну Србију,већина њих. То је нажалост урађено са планом. У једном од званичних докумената пре него је дошло до стварања језера писало је
неопходно је извршити планирана археолошка истраживања овог терена, који припада региону чији је споменички фонд потпуно неистражен,а имао је посебну улогу у периоду српске средњовековне државе
Нажалост,закључак овог документа никада није у пракси заживео. Одлука те тадашњих комунистичких власти је била неумољива - створити језеро.
Сам Јововић каже да је имао проблема и у садашњим околностима да покрене читав пројекат:
Радим га из револта, зато што сам се три године обраћао различитим нашим институцијама културе и истраживања који су једноставно одговарали да не постоје услови за рад на том терену, пошто се тај терен углавном налази на КиМ, затим да не постоји могућност и да је то веома амбициозан пројекат за који не постоје технички услови, тј. немају хардвер и људе који то могу да изведуНа крају је ипак успео.
Остварио је сарадњу са Музејом СПЦ, музејом Херцеговина из Требиња, као и са људима из света археологије и историје који су свесни значаја онога што је покренуо Јововић.
Читаво истраживање је само од себе заправо постало прича о Јелени Анжујској која је долину испод језера Газиводе изабрала за центар свог битисања, где је био и њен двор, што су подводна истраживања и потврдила.тако је рођена идеја о снимању документарног филма Газиводе, путевима Јелене Анжујске чији ће редитељ бити управо Душан Јововић. Оно што смо успели да нађемо када је у питању наведени филм је кратак трејлер који најављује исти. Немамо сазнања да је филм завршен, јер је Душан Јововић и само истраживање у доброј мери лично финансирао и тада говорио
да се нада да ће филм бити готов чим нађе неке "сулуде" људе да уложе у култури.
Историчар др Катарина Митровић из центра за историјску географију и историјску демографију Филозофског факултета у Београду објашњава мотиве и улогу људи којим су ангажовани да раде на филму.
☦️ Созерцање - Запратите