📌 „ТО СЕ ЗОВЕ ИЗДАЈА, ЛАЗИЋУ“: КО ЈЕ ОТВОРИО КАНАЛ КА ПРИШТИНИ?

▪️ Усвајање тзв. резолуције о „заштити историјске истине о рату на Косову 1998–1999“ у приштинској скупштини поново је отворило питање улоге појединих невладиних организација и центара моћи који годинама обликују наратив о ратним дешавањима на Косову и Метохији.

▪️ Повод за резолуцију била је изложба Шкелзена Гашија „Масакри на Косову 1998–1999“, на којој су представљени подаци да су у затвору Дубрава страдала и наоружана лица албанске националности.

▪️ Након оштрих реакција из Приштине, аутор изложбе је приведен, а убрзо су уследиле и оптужнице.

▪️ Посебну пажњу изазвала је реакција Фонда за хуманитарно право, који је демантовао тврдње да су страдали Албанци били наоружани, инсистирајући на тези да је реч искључиво о цивилима.

▪️ Аутор текста поставља питање како су осетљиве информације из предмета који се воде у Србији постале доступне структурама у Приштини и ко је омогућио сарадњу са тужиоцима и институцијама самопроглашеног Косова.

▪️ Указује се и на све већи утицај дела невладиног сектора који, како се наводи, делује као паралелни механизам за креирање политичких и правосудних наратива о српско-албанском сукобу.

▪️ Према оцени аутора, овакви процеси имају далекосежне последице по српски народ на Косову и Метохији, јер се институционално учвршћује интерпретација рата у којој су Срби искључиви кривци.

▪️ Посебно се наглашава опасност од тога да подаци и документација из Србије буду коришћени у политичким и правосудним процесима у Приштини против интереса српског народа.

‼️ Полемика око ове резолуције поново је покренула питање улоге невладиног сектора, контроле осетљивих информација и начина на који се обликује „службена истина“ о догађајима на Косову и Метохији.

🔗 Цео текст прочитајте на нашем сајту.

Пратите @EagleEyeExplore на: Facebook | 𝕏 | Instagram