📣 ОТВОРЕНО ПИСМО АЛЕКСАНДРУ ВУЧИЋУ

Александре, човече!

Чујеш ли вапај Срба са Косова и Метохије? Видиш ли патње људи којима си обећао да нећеш дозволити да их лове као зечеве? Осећаш ли бол деце којој арнаутски зликовци одводе очеве у тамнице из којих нема излаза?

Осећаш ли макар мало своју кривицу због тога што си, својим чињењем и нечињењем, србски народ и државу на Косову и Метохији лишио наше полиције, цивилне заштите, судства, локалне самоуправе, електропривреде, телекомуникација, поште, банака, динара, личних карата и аутомобилских таблица, а да заузврат ниси обезбедио ама баш ништа изузев посланичких плата за твоје послушнике из „Српске листе“ у тзв. „косовском парламенту“?

Ацо, Србине!

Видиш ли докле си довео Србију? Схваташ ли да си, подневши оставку на место председника Републике, довео на чело државе и војске содомски огреховљену особу каква никада пре није била у светлој и часној историји Срба и Србије?

Преци нам се у гробу преврћу. Свети Сава сузе за нама лије пред Престолом Божијим. Свети србски ратници и свете жене и мајке с тугом и стидом склањају главе од нас, грешних Срба данашњице, које сте ти и та твоја несретница осрамотили како нико никад није.

Александре Вучићу, ти који нас годинама убеђујеш да се ни на који начин ниси окористио од власти!

Зар заиста мислиш да нико од 11 милиона Срба у Отаџбини и Расејању не види каквој саблазни сте се препустили ти и твоје окружење? Зар заиста мислиш да ћеш довека моћи да замајаваш народ својом причом о скромности и „одећи из фундуса“, док странцима дајеш у бесцење србске оранице, буџетске повластице и природна блага, а тендерски извођачи радова и подизвођачи пуне џепове док људи гину јер „само ту надстрешницу нисте реконструисали“?

Александре, ти који имаш неоспорне организационе и умне способности од Бога ти дате!

Све више осећаш гнев и непоштовање народа, које можда тумачиш као неправду и незахвалност. Можда заиста доживљаваш оне који желе твој политички одлазак као људе ограничених схватања, незналице и лењивце који не улажу довољан труд.

Није тешко претпоставити да на твом месту — месту човека који се креће по целом свету и среће различите људе и културе — нечије туђе може изгледати много боље од свега онога код куће, може да бљешти и шљашти, а живот је само један и тешко је проводити га стално се одричући лепоте овога света, заводљивих и скупих материјалних ствари.

👉 Међутим, Александре, постоји и један другачији свет, Светим духом прожет, и она права Србија, светосављем окађена, која је ту увек за све нас, па и за тебе. До те и такве Србије не долази се авионима и камионима, политичким кампањама и пословним комбинацијама, већ покајањем и исповешћу, постом и молитвом, исправљањем себе и служењем ближњима.

🇷🇸 Та права, светосавска Србија, која се моли за мир свега света и спасење свих, моли се и за тебе, Александре, и позива те да се покајеш јер за искрено покајање никада није касно.

Да се покајеш за прихватање и примену противуставних споразума о Косову и Метохији; да се покајеш за Мурата и евроунијатске мантре; да се покајеш за прескупе ципеле „из фундуса“; да се покајеш за ону кукавну особу којој си омогућио да буде на челу државе и војске и коју сада шаљеш по телевизијама, ваљда је припремајући да ти буде кандидат за председника; да се покајеш за Бањску и Нови Сад; и најважније, да се покајеш за свој удео у стварању атмосфере која може да доведе до општих сукоба у Србији.

Знам да не можеш лично да одговараш за поступке сваког појединца, али можеш јавно да позовеш своје следбенике да не улазе у сукобе на улици са својим неистомишљеницима. Можеш почети да спречаваш лоше исходе и да не доливаш уље на ватру, а поготово да је сам не потпаљујеш.

❗️ Уколико заиста волиш ову нашу земљу Србију као што говориш, и уколико се искрено покајеш за све чиме си се огрешио о свој народ, требало би да као човек и политичар урадиш следеће:

1. Схватиш да никада ниси био паметнији од Запада и да у партији шаха ниси геополитички преиграо никога осим себе и сопствени народ.

2. Схватиш да део наше државне куће и то онај најважнији — Косово и Метохија — тоне у несрећу захваљујући у многоме твом политичком поступању и да сада та несрећа прети да се пренесе на целу Србију.

3. Схватиш да постоји излаз, јер он увек постоји и у наизглед безизлазним околностима, а он сада лежи у томе да се препустиш вољи сопственог народа и да одмах сада, током предизборне кампање, скупиш 100.000 потписа за расписивање референдума на коме ће бити постављена три питања за сваког грађанина Србије:

▪️ Да ли сте за наставак примене Бриселског и Охридског споразума о Косову и Метохији?
▪️ Да ли сте за наставак процеса за приступање Србије ЕУ чији је услов одрицање наше земље од Косова и Метохије кроз Поглавље 35?
▪️ Да ли сте за ископавање литијума у Србији?

Србски народ има племениту душу и хоће да опрости свакоме ко се искрено каје. Нема за тебе, Александре, бољег политичког начина да то покајање покажеш и опроштај од народа затражиш, него кроз поступак за расписивање референдума о кључним питањима за заштиту националних интереса. До сада си занемаривао мишљење грађана и водио си Србију путем који се неминовно завршава разградњом државе, пропашћу народа и тровањем земље и воде.

Можда ћеш рећи да је референдум непотребан јер су свакако пред нама избори. Међутим, на тим изборима и у оваквим условима ће можда бити запечаћена нечија политичка каријера, твоја или твојих супарника, али неће бити решена питања од којих зависи опстанак Срба на Косову и Метохији, целовитост државе и каквоћа земље и воде коју треба да оставимо будућим поколењима.

Александре, ти који сада у кампањи обилазиш цркве и манастире!

Покај се и узми свој делатни удео у спасавању Србије.

У супротном ћеш повести и себе и државу у понор, док ће народ у свом праведном гневу, а заслепљен дугогодишњим мукама, довести на власт можда и горе од тебе — хулитеље на Цркву. На себе ћеш тако навући грех распада србске државности и несрећу милиона људи, после чега ће тешко бити хришћанског спасења за тебе и оне око тебе.

📝 Страдалника и мученика наших на Косову и Метохији ради, Александре — скупи 100.000 потписа за народну иницијативу и предај их Скупштини, како би народ коначно дао свој суд о противуставним споразумима о КиМ које си прихватао, о „европском путу без алтернативе“ и о ископавању литијума.

Ниједан метар ауто-пута, Александре, није вредан суза деце на Косову и Метохији. Ниједно повећање плата и пензија није вредно мука и страдања Срба у арнаутским казаматима. Ниједне ципеле „из фундуса“ нису вредне камџије преко крвавих леђа косовско-метохијских мученика. Ниједна чаша врхунског вина из подрума у Јајинцима и никаква једнократна помоћ грађанима нису вредни арнаутског метка који је на Бадњи дан прострелио тела Стефана и Милоша Стојановића.

За страдање невиних — уколико нема покајања — мора да се одговара пре или касније, на земљи или на небу. То је неумитни духовни закон који важи за све без разлике. Крв већ тече на Косову и Метохији, а на теби је, Александре, као још увек водећој и најприсутнијој политичкој личности, највећа одговорност да спречиш да крв потече и на улицама свих других градова и села у Србији.

☦️ Уз искрену наду у твоје отрежњење и преумљење, желим ти да ступиш на пут истинског духовног и политичког преображаја, јер једино тако можеш учинити добро и себи и србском народу.

Младен Обрадовић
теолог