Наша лаковерност је у томе што ми немамо свест о Злу, а ко нема свест о Злу - нема ни потребу за спасењем, јер не осећа ни потребу за Христом.

Од лаковерних не можемо ни да очекујемо друго него да Цркву схвате као политичку организацију.

Лаковерни немају историјску свест јер су понесени вољом за моћи.
Немају моћ трансцеденције, моћ превазилажења свог временом ограниченог века.
Лаковерни човек нема потребу за делом које ће га надживети .
Он не сади винограде и маслине које ће брати потомци, већ једногодишње биљке које ће он сам да изабере и потроши.

Он нема свест о Злу и увек је изненађен појавом Зла .

Невероватно је да смо ми два пута у овом веку изненађени усташком агресијом.
Бранко Ћопић је у роману Пролом дао једну велику сцену како хрватска власт сазива сељаке на скуп.
Ту се нађе један православни човек који их опомиње да се чувају а они му одговарају:
" Ма, где ће држава свој народ!"
Нису веровали и били су поклани.
Лаковерност је увек изненађена злом.

✍️ Жарко Видовић



| @evroaz | @evroazp |