Драги Родитељи,
Прије свега Вас молим да ми опростите на великој несрећи и жалости, коју сам Вама нанио.

Ја сам иначе здрав, но то не значи ништа, да ли сам болестан или мртав — то ми је потпуно ради мене, свеједно — но мени је једино жао Вас и цијелога народа, због несреће која га је снашла. Мени и мојим несрећним друговима већ је расправа свршена, а у четвртак ће нам се прогласити осуда.
Каква ће бити не знам, али бих најволио да ме на смрт осуде.

Не могу Вам писати о својим душевним мукама, но то Вам и не треба знати. Како сам рекао, опростите ми и помирите се са тим да мене више нема, а ја Вас волим и љубим изнад свега срца и душе. Гледајте на сваки начин да Никицу школујете.

Више ништа, него безброј пољубаца Вама и свима које познајем. Много Вас воли и поштује Ваш син Гаврило.