"Што је народа отишло у Милошевиће, нико се није вратио. Тамо је отишло барем двије хиљаде народа. Ту није остало ни пиле, све су усташе побили. А остало је мало на Старом Броду, зато што су нас мало Нијемци заштитили…. Те злочине није запамтио нико што је држава и ратова. Побише онолики народ, а Дрина носи све… Многи су сами скакали у Дрину, нису чекали каму и нож, да им очи и џигерице ваде… Ех, кад се сјетим, најгоре прошле младе цуре, жалост љута… Похватају се за руке и саме скачу у Дрину. Боже сачувај", овако је у своје време о крвавим Младенцима на Дрини 1942. године сведочила Љубица Планинчић из Гучева код Рогатице која је чудом преживела масакр.
Тог дана, усташе Јуре Францетића, односно његова Црна легија, сустигли су на левој обали Дрине, крај Старог Брода, у питомој ували на месту где река излази из каменог теснаца српски збег. У бестијалним оргијама за неколико сати на најмонструозније начине побијено је више од 6.000 невиних људи, потекла је крвава Дрина.
t.me/BunkerSrb